Prosvetni glasnik
46
НАУКА И НАСТАВА
Ењиге светског садржаја одликују се већом разноликошћу; ту су: 1.) бајке, 2.) приче и гриповетке, 3.) романи, 4.) разне историске црте, 5.) песмарице, 6.) цророштва и сановницп, и 7.) календари. Бајке међу лубочним књигама налазимо старе народне, као: ,Бајка о славном н силпом богатиру Бови Краљевпћу, и о прекрасној супрузи му Друзкевнн'', ,БаЈке о славном п венобедном богачиру Јеруслану Лазаревићу и о супрузи његовој, прекрасној Анастасији Вахрамјејевној", „Скаска о Иванушк^ћ-дурачкћ«, нтд. Бајке те пма свакп лубочник у свом издању; њима су већином почпњали образовање своје још почетком овог столећа људи из средњег и нижег сталежа руског. Осим тих, лубочници издају још п гомилу ненародних бајки, као: „Булат Царевић и Баба Јага", в О цару Додону, чародејској метли и дивном богатиру", „Славуј разбојник, бурамуромских шума" „Источна нрича о том, како је лавица васпитала царског сина", итд. Историска приповетка и нсторпскп роман заузимају највидније место међу лубочннм нздањима. Старији људи на селу најрадпје читају књигс духовног садржаја, а млађе ноколење заносн се романима и приповеткама. Ево неколико наслова истријских приповедака и романа: „Од венца — у гроб," из XVIII. века;" „Авантуре тајанствене полумаске," „Крваве шапе, вође чети пирата у римским катакомбама;" „Невеста-убица, или од венца — у окове", из времена Катарпне II.; „Ђаволово благовање или Чивуткиња се свети," историски роман из доба Бориса Годунова и Димнтрија Самозванца, итд. И ако сами наслови много говоре, ипак ћемо у кратко испрнчати неколико сцена из „Енглеског милорда," најпопуларнпјег и једног од најстаријих лубочних романа у Русији. 0 њему говори још Б^линскш, као о књизи врло распрострањеној у народу. Сам Снтин продаје годишње, у средњу руку, 15.000 примерака „Милорда"; Л.узпна, наследница Шарапова толико исто. Кад узмемо у обзир, да скоро свн лубочници имају своја пздања тог романа у разним варијантима, онда ћемо добити приближан број од 100 — 150.000 примерака, што их сваке године уносе оФење у народ. Из садржаја »Милордовог" моћи ће читаоци судити и о другнм лубочним романпма и о каквоћи те хране, којом московски лубочници хране руског сељака. „Енглески милорд" је низ најнеобичнијих авантура, најглупљег и најбезобразнијег садржаја. Ту су, пише Цругавин, и зле вештице, и чаровите принцезе н прстени-талисмани, турски корсари разбојници и црни Арапи, зли дусн, џелати и еша-
фоти , али највише — страсне љубавнице, вероломни љубавниш!, разне „љубавне пропозиције" и заљубљиве краљице. међу њима она „хишпанске круне." Све те краљице и принцезе и разне „преизрндннд собого дамн" с првог погледа заљубљују се у Милорда, п старају се, да разним срествима добију његову узајамност, било — на увек, било — ма и на тренутак. На том је основан сав роман. Ево неколико сцена: Један нут „млади енглески милорд Георг" ловио у пољу зечеве са својом свитом. Мало помало удалио се од своје прлтње и заишао у грдну густу шуму, по којој је јахао скоро «итаву ноћ. Милорд је у очајању, јер је залутао; могу га напасти дпвљи зверови, а он крај себе нема ништа оспм ловачког ножа. На послетку, опази огроман дом, чудне архитектуре; на вратима стоје привезана на ланцу два превелика, свирепа лава и страшно ричу. Крај дворца зауставио се чигав низ каруца, пз којих пзлазе „преизрлдннл собого дамн." Једна од тих госнођа предлаже милорду, да иде за њом у собе марк -гроФице , властелинке тога дворца. „Милорд не одговара ништа, већ се клања учтиво и са страхом, и ступа за њом." Ето га у сали „пребогато намештеној." У сред сале престо од чистог мрамора, над њим балдахпн од зеленог сомота, а на престолу маркгроФица и с десне јој стране 16 прелепих девојака. — А, господине милорде! — рећи ће маркгроФица — давно сам желела, да вас видим, ну још до сад не имадох прилике. ГрОФица зна сав живот Георгов; зна она да милорд има и невесту Јелисавегу, кћер ентлеског дворског маршала; о н>ој је она врло рђавог мишљења, па за то му п вели, ако се ожени с њом, да ће три месеца после свадбе имати снна или кћер. После ручкаузима грофица Георга за руку, води га у своју спаваћу собу, и посадивши га крај себе на постељу, моли га, да јој прича, како је аз Л.ондона отишао и овамо залутао. Милорд прича свој живот и назоре своје о „амуру." — Имао је он неког нријатеља Меларија, и тај му је говорио, да „младог човека не може ништа тако веселити као «амур", идајетанаука тако лака и нојмљива, да је и без учитеља може свако за најкраће време научити." Милорд пак мисли, да је љубав врло опасна ствар: 1.) треба је држати у тајности, даниконезна; 2.) љубавна авантура може да стане живота; 3.) благородну љубавнццу не можеш имати без опасности, а подла, која љуби једино из интереса, даће ти сласт без части.