Prosvetni glasnik

О НАРОДНОЈ ПРОСВЕТИ У РУСИЈИ

додати још и петроградске лубочнике: Кузина, Шатаева и др., којп, осим московских, продају још и својих издања тјштит на 50—60.000 рубаља годишње. Не треба такође упустити из вида издања разних друштава писмености, која се, у последње време, разидазе, барна 50.000 рубаља — па ћемо приближЈО имати суму најмање од 700—800 хиљада рубаља (скоро дна и по милијуна динара), што их троши годишње руски сељак на књиге и лубочне слике. Ево шга пише Пругавин о лубочнику Морозову и неким другима. Морозов родио се у сиромашној сељачкој породици тверске губерније. До 19. год. провео је у свом ужем завичају, радећи »около дома". Беше то момак здрав п сважан — да бика свали песницом. Разуме се, није се нигде учио, јер школа по селима скоро са свим није било. Кад му је у селу додијало — он иође у Москву, да тражи срећу. Пешке, у слапћама", стиже сељаче у „б^локаменнуго магушку", и прво питање, дабогме, беше: чим да се живи ? За двадесет копејака, што их је имао, купује Морозов неколико свежњева зеленог лукаипочиње „торговлго". Од јутра до вечера иде непрестано по улпцама Москве и цродаје лукац. С лука пређе Морозов на кобасице, земичке итд. Доцније га видимо, где мења трговину и где почиње правити дугмета на машини, што је сам измислио. На нослетку стаде резати сли ;е у лубу. Кад му је то почело доносити леп приход, научио је мало да чита н да се некако потпнше. Баш у то време пуче кримски рат п трговина са слнкама доби већег полега, као што је обично у време рата. Кад народ стаде тражити књиге, Морозов поче штампати разне бајке, пророштва, животописе светих и т. д. Данас је Морозов „московскш купецг", има грдну кућу, велику литограФију и књижарницу, која продаје годншње на 100.000 руб. књига за народ. И ако је радњу предао синовима, ипак пажљиво пратп све, што се догађа у лубочној књижевностц; чељад му чвтају, а он пажљиво слуша. Морозов је човек педесетих година, а Губанов нашег деценија. Он је такође мужик из тулске губерније: из почетка је био „коновалт.",') а доцније као офенн (растуривач књига) пропутовао је многе руске губерније, продајућн лубочне књиге и слике. — Кад је зарадио малу сумицу, сели се Губанов у Москву 1881. год. и почиње сам да издаје књиге за народ, разне сановнике, романе, „божанске" и светске слике и т. д. И ако Губанов једва уме да Ј ) Онај, шхо лечи коње.

се потпише, радња му напредује, не може боље бпти. Од 1881. год. отворио је већ сво,;е књижарнпце у Москвп, Казану, Кијеву и Вороњежу. Успех његов као и осталих лубочника, тумачи се тим, што је Губанов, као ОФења, прошао пешке у накрст Русију п впдео шта народ највише купује. Он зна шгатреба пружлтп расколнику, шта православном, шта ратару, шта Фабричком раднику. У том лежи сва вештина љегова. Осим тога Губалов је знао, да привуче на своју страну стотпне ОФења (растуривача) пз тулске губерније, који волију од њега, свог земљака, да узимају књиге, него од других. Он их све зна, он зна колико кому може дати на веру, и то је главпа ствар у лубочној радњи. Највећп лубочник, Снтин, био је пре осам година калФа у књижарници Шарапова. Дапас он стоји на челу Фирми, која има највећу штампарију у Москви, литограФију, две књижарнпце и две хиљаде сталних ОФења, који пду по целој Русији и растурују књиге и слпке, што их Снтинђ издаје. Годишњп обрт нзноси 300.000 руб., и сваке годпне све је већи. Сваке године растурују оФење и разни књижарп у провинцпји 8-10 милијуна примерака Снтпнових књпга и слика најразноврсиијег садржаја. Сам;!х календара, од 5—20 кон., штампа Снтин више од 1,500.000 комада. Свакп лубочник иушта годишње од 300—500 хиљада календара у свет ; свака књига шгамна се најмање у 6.000; ако је лубочник уверен у већу популарност њену, он почиње одмах са 80.000 примерака, и књига обиччо доживи неколико издања преко године. Читаву масу лубочних књига, дели Пругавин на две главне групе: у прву иду духовне ил као што их лубочници називају, „божественннп," а у другу светске књиге. У књиге духовног садржаја спадају: 1.) „Житјп", т. ј. животописи св. угодника и подвижника православне цркве, као : „Житпје преподобног оца нашег Алексија, човека божЈег", „Живот и чудеса св. Нпколајачудотворца," „Житије и страдања св. свештеномученпка Антнпе, који је имао благодат од бога цћлпти 6ол$знб зубнуго", „Св. Филарет милостива" и т. д. 2.) Псалтирп, часловци, јеванђелија, молитвеници и т. д. 3.) Приче и поуке духовно-моралпог садржаја, као: »0 помињању мртвих и о смрти праведног и грешног човека," „Дгвање милостпње у име Христово, прима сам Христос", „Загробнал жизн!:«, „Поука, како треба стајати у црквп", „0 пијанству и ужасним последицама те гнусне страсги, и о том како да се избавпш од тог порока" итд.