Prosvetni glasnik
49
тограФИ и уметници, а нису ништа учили — у опште различан швиндл. Сви ти, ц њима сдични наслови, спадају у леиу књижевност нчкољских издавача. Ну пмају они и своја „научна издања". Ту нрво место заузимају лекарп, као: Руски лечебник, помоћу ког се излечило већ 34,000 људи. Осим разеик радикалннх средстава, аутор нас упознаје „с кптајским начином бојадпсања косе, помоћу храае и пића. Тајну тог лека купио је кантонски еппскоп Имберт од кигајског бонзе за гомплу злата." Даље у том делу налазимо: Практичне лекарске и нелекарске аоуке онима, који стуаају у брак, лечење тајних болеети птд. А најглавније у том делу, то је енциклопедија Леухина: 30.000 најновијих открића и рецеиата физике,хемије, механике, архитектуре, технике итд. Сам наслов цростире се на читавих 30-40 редова. Л.акејска књижевпост с еикољске улице деморалисала је у неколико лубочну литературу. Штетни уплив њен опажа се на садржају неких лубочних нздања, а још впше на спољашњостп њпховој . По примеру Л.еухина, Пр^снова н др. почеше и лубочници, у последње време, да мећу на корице својих књига наге или полуголе женске, у позама врло пеирпстојпим, или сцене из романа, где се грле разне Фнгуре прекрасног и ружног пола. Даме су увек у балетеом оделу нли у маскарадном костиму, деколтоване до крајностп. На корицама сановнпка лежн обично нага женска н снева. И све је то за јадног мужика, који ни у сну о том не сања. Ко пише све те приче и романе с најстрашнијпм насловима? Илпнска и никољска улнца имају своје књижевникс, своје песнике, псторпчаре и романсијере, који у лубочном свету носепмена: „сочинителв' „писакг," „насулект." и т. д. Из чптаве плејаде најплодовитија су н најпопуларнија тројица: Миша Евстигн^евт,, В 1адим1рЂ Суворовт> и И. КассировЂ. ЕвстигићевЂ, шше Пругавин, заузпма прво место. Веле, да је у 1860-тим годинама био студент московског унииерситета. Много је лутао, тражпо другу службу и посла, иа послетку ступи као „сочинителв", на службу разним књижарима с Никољске. Беше то необично плодовнт писац: разне „веселе и Фантнстичне прииоветке", бајке у стиховима II прози, мале романе и тд. писао је на стотине. Као бившег студента, сматрали су га на Никољској за научењака. Никољски пздавачи обраћали се њему, да им нашше разне књиге из медицине, технике и т. д., и он би све створио, што се тражило од њега. Убила га ракија. Владим1рт> СуворовЂ, никољски исгоричар, био цросветни гласнив 1892.
је некад официр ; на Никољској познат је под именом пуковника; ппје непрестано грку, а пише најбоље кад је надерап. „Табак (32 стране) напшпе за ноћ, причају о њему.... Запали лојану свећу, иаод једаннут на чисто... У зору је све готово " Суворовт. је написао неколико туцета историјских романа н приповедака, као: „Разбојдик, Тарас Чериомор," „ Кнлзб золотоВ", » Кнлзб серебрлнни" итд. Касспровг је представнпк млађег поколења међу лубочепм писцима. То је сељак из московске губерније, један из „крепостннхг" гроФа Уваровп, славног археолога. Учио је основну школу у свом селу, а доцније је пет година радио као шегрт у Фабрици гопера у Москви. Од 16 год. почео је писати прво прозом, а доцније у стиховпма. Године 1877. појавпло се прво његово дело: „Приклгочентл русскаго солдата, враш.авшагосн сб воГшн." Од тог доба еанисао је Кассировт> чптаву гомилу приповедака и бајки, као: „Борба међу ђаволом и женом" „Разбојепк Чуркин у повену код Черкеза, 9 «Жена разб. Муркииа" итд. Осим прича написао је Кассировт. и саставио, међу осталим, и „Потпуну руску песмарицу", „Историјски опис кијево-печерске лавре", „Оппс св. Горе," „Животопис Кирила и МетодиЈа" итд. Необична плодовитост лубочних писаца тумачи се тим, што они узимају, одакле им падне шака. Права књижевне својине лубочни свет не признаЈе. Књижевни рад плаћа се врло слабо : 3—4 рубље за табак (36 стр.). Књижар чим плати тај јадни хонорар, има право да сматра књпгу као своју рођену својину и да је прештампава колико хоће, а да аутору ништа не доплаги. При такпм условима писци се старају, да поднесу што впше рукописа, па ма откуд. Лубочник не разбира много за садржај; њему је главно наслов. „Само пекје еаслов замашзн говоре они својнм сарадницима, пек боде у нос, нек сваљује с ногу!" Сарадници дакле, користећи се незнањем лубочног издавача, често доеосе одломке из Гогоља, Пушкина, или другог ког писца, и продају као својз рођено дело. Да се лубочеику допадне, дају какав страшан наслов, који често никако не одговара садржаЈу књиге. — Долази к мени један од наших писаца, прпча московски лубочник, п доноси рукопис под насловом „СтрашннВ колдунтЛ Погледам ја рукопис и видим: написано чигко и лепо, а, што је главно, врло страшно, тако страшпо, да се костреши коса на глави. Но, мислим, та ће књига за цело поћи. Купио вам је руконис, платио „сочинптелго" нет рубаља и дао у штампу. Наштампали 30.000 комада. Па шта мислите? Све разграбили, прошло као алва! Наредио је да се наштампа још 60.000 7