Prosvetni glasnik
148
Ова новина у драмској литератури чини 137. — 138. свеску »Забавне км >ижнице л Матице Хрватске. Треба поменути да је „Обитељској Тајни" било и знатнијих приговора кад је први пут приказана у загребачком »Казалишту«. 9. Пи^агћоу! јгађгап1 21то1;орх81 знаменитих Грка и Римљана. Дио други. Животописи знамеиитих Римљана. Превео, увод и биљешке написао Стјеаан Сенц. Загреб, наклада „Мат. Хрватске", тисак К. Албрехта, 1891. — Мала 8°, стр. XIII и 331. Дена (књижарска) 1 ,5 0 Фор. Ова књига, значајна за познање класичке старине, улази у засебну групу Матичиних »накладнина», те поименце чини X. свеску збирке « Пријеводи грчких и римских класика «, у којој су до сашвећ изишли у лепом преводу ови списи: Омирова »Илијада" и »Одисеја" (у стиховима превео Т. Маретић), Салустијева „Књига о Катили и Југурти", Цицеронови »Изабрани говори", Иродотовч повесница (2 књиге), Тацитова „Мања дјсла« и Демостеиови в И)абрани говори«. —нр.—
Почетком иове, 1892., године поче.ш су излазити у Београду овп нови књижевни листови: 1. Побратимство. Гласник великошколске омладине. Власник и издаиалац «Побратиметво а , удружење ђака Велике Школе у Београду. Уредник Мијалко В. ЋириА, проФесор В. Школе. Годнна прва. Свеска I. Јануар 1892. Београд, штамп. радпкалне странке, 1892. — Већа 8°, стр, 100 Цена : годашње 10 дин. (5 фор.), полугод. 6 дин. (2'/ 2 Фор ), тиомесечно 4 динара ; за ђаке у пола цене. Иза уредника за правац и садржај овога новог журнала одговара доста велики ,.редакциони одбор« (4 ФилосоФа и 7 правника), из чије се изјаве »Наша задаћа« (стр. 5.-7.) види кратак програм и главни смер овога књижевног предузећа наших садашњих великошколаца. Колико је овај смер њихов — (( бранити у првом реду све оно што је од вајкада српско било, а што нам се одриче и иапада" — похвалан, толико и садржај овога првог броја служи новоме »Побратимству" за препоруку; ла ипак нам се чини да ће изложеии програм мучно бити савладан, ако број сарадника у даљим свескама не буде умножен и простор листа увећан. И браннги Српство и живот иародни, и спремати омладину за потоњи рад њен у грађанском животу, и обрађивати науку, и радити на литератури, те обраћати, као што уредник рече („Српској омладини и њеним пријатељима«) на 1. страни ове I. свеске, „нарочиту тжњу на књижевне критике« — посао је врло озбиљан и тежак. Можда би смеру, за који се „Побратииство" поглавито и покреће, и снази наших младих пиеаца - ученика боље одговарало, да је и која тачка из утврђенога програма изостала, па да оне друге п потпуније и боље буду нзвршепе. У осталом, нек се у предузетом послу само не клоне, па ће драгој нам отаџбини и овакав данак образоване јој омладине битп светао доказ чистога родољубља и праве синовље оданости. Имамо једну само, и ако узгредну, опет, рекли бисмо, умесну напомену да учинимо. Овај садашњи журнал о Побратимство" управо је трећи озбиљнији оглед књижевних радова наше ве.шкошколске омла-
диие. После првога, још у години 1871-ој учињенога, огледа са зборником чланака, издатих као I. свеска «Побратимства% дошао је био после 10 година готово исти овакав, као овај садашњи, књижевни лист, опет »Побратимство«, који, такође у месечним евескама, излажаше на свет целе године 1831. Па, и ако се може правдати, што журнал »Побратимство" није хтео воднти рачун о зборнику »Побратимство", алп се ничим не може објаснити непажња новога „журнала" према старијем претходнику свом. Истина је од првога журнала до другога опет протекло пуних 10 година ; истина је да су други сада уредници и радници; истина је и да има неке мале разлике у њиховим програмима рада, — али, опет, опет, није лепо, није баш ни с духом напред поменуте редакторске изјаве сагласпо : нигде, ничим, ни једном речцом не сетити се старијих другова, претече својега. И најпосле, ако традицију нису хтели, ње се нису опоменули садагињи велпкошколци-издавачн, како да се тога не сети некадашњи, и то баш из г, 1881., великошкол гц, садашњи уредник »Побратимства"? Нити је то време било тако далеко, нити је он тако за дуго био прекинуо своје везе с великошколском омладином и њеним некадашњим јој радом, да се данашњи професор не сећа онога што је радио пре непуне децеиије као ученик. — Погрешку дакле треба исправити и у натпису овога новога иПобратпмства« рећп да је ова, 1892., његова друга година, у којој му желимо што већега одзива из свих образованијих редова наше читалачке публике. —пр. 2. ПорОДИЦа. Лист за родчтеље. И::дази два пута месечно (1. и 15.) на целом табаку мале 4°. Година прва. Број 1., 2., 3. и 4. (од 5. и 14. јаиуара, и од 1. и 15. Фебруара 1 892.). Уредкик К. ПетровиА, писар мнниетарства народне привреде. Уређивачки одбор : Н. Р. ПоиовиА , К. ПетровиА, Ђ■ С. КојиА и Јов. П. ЈовановиА. Београд, шгампарија народне радикаше странке. — Број 1., страна 1.—12.; 2., стр. 1.—8.; 3 , стр. 1. — 8. и бр. 4., стр. 29. — 40. Годишња цена : за Србију 4 динара, за друге земље 3 Форинте. Прва четири броја овога новог листа имају овај садржај: I. Читаоцима , од уређивичког одбора: чланчић, у ком је изнет програм листа. И) њега се види да издавачи хоће да обухвате својим радом све задатке васпитавања, што је свакојако за похвалу; само увек треба имати на уму да и од најлепшег нрограма нема користи, кад се не врши као што треба. — II. Из физичког васаитања: 1. Да ли треба повајати децу?, од Софије ; 2. Рано легање и устајање, од П. Ш.\ 3. Љуљање и носање мале деце, од Ђ С. К. — III. Из интелектуалног васиитања : 1.) Први утисци дечји, од ?; 2.) Лажно знање, од -С.-; 3.) Важност чула, од Емила. — IV. Из моралног васиитања: 1.) Тата, донеси нам нешто !, од Катона. — V. Из васиитања у оиште: 1.) Природа и мати, од Н.; 2.) Мати и васпитање, од О. Л. С. —VI. Кућа и школа: 1.) Писма родитељима, од Ј. П. Ј.; 2.) О родитељској љубави , од Ј. М.; 3.) Пред испит, од Катона; 4.) О дечјој осетљивоети и поступању с њима у школи, од Јелене. VII. Оаште иоуке: 1. Нешто о предохрани противу диФтерије, од Др Е. М.; 2.) Психична болест: илашња, од Софиј*. — VIII. Приирема за читање у