Prosvetni glasnik

1. и 3. броју, од Софије. —• IX. Белешке: 1.) Иајвећа иородица у Београду (дом сиротне (?!) деце), од -ј-; 2.) Здравље, од X. М. Ј.; 3.) Ваздух, од X. М. Ј. — X. Међ децом у 1. броју од Емила и у 4. броју од ? — XI. Мудре речи у 1., 3. и 4. броју изреке о васпитању од Русо-а и других разних писаца. — XII. Књиге за матере: „Здравље и напредак наше деце", »0 диФтеритичној вратобољи®, „Мати међу децом својом", »Писма о кући и школи®, „Тражи се васиитач", „Поуке о васпитању деце у родитељској кући" и „Гајење мале деце. (< — XIII. Нааомене: 1.) читаоцима; 2. скупљччима; 3.) књижарима ; 4 ) претплатницима. — XIV. За цртање и рачунање у 2. и 4. броју, од ?. — XV. Забава у 1., 3. и 4. броју, од ? —XVI. Родитељи и деца : 1.) Љубав према матери, од М. М. — XVII. Књиге за децу : „Невен", „Мала Србадија", „Голуб", „Ђаче", »Радован", „Родољуб", »Цвети«, „Грлица", „Руковет", »Јеленче* и „Ђачки одмор." Као што се види из утврђеног програма и овога садржаја, Породици ће бити главни задатак да ради на зближењу куће и школе, те и да одржава што нелосреднију везу између та два најзнатнија Фактора у васпитању омладине свакога народа. Овај је лист узео на се племениту и тешку дужност, да обрађује веома значајно поље, које је, у исто време, и врло необрађено и доста запуштено. У толико ће му посао бити од веће користи итрајнијега успеха. Лист овај треба да даде упутства и покаже начин, како ће се деца што правилније и иотпуније гајити п васпитавати, прииремајући их још из раније за школу, што је врло важно за напредак и будућност деце, па и ако је н гајење и васпитање њихово веома занемарено и запуштено. Данас многи мисле да се деца и не могу гајити по неком нарочитом плану, и да им васпитање није толико потребно. Отуда нам и јесте домаће васпитање, и оно мало што га има, врло разнолико. И школском васпитању недостајс много што шта, али нам је домаће много горе. Зато треба и да се воде често разговори међу родитељима о томе иитању. Па зато је то питање и претресано на учитељским и проФесорским зборовима, јер се увидело да је васпитање наше деце рђаво и да му треба тражити лека. Деца пак у времену од рођења па до поласка у школу потре°1ЈУ највише неге и васпитања. Да би се тај посао што Уепешније вршио, потребно је што више знања, вештине и искуства. Породица је покренута у на^ 1е Рн да У том правцу помаже родитељима. Колико 16 она у томе успети, идемо тек да видимо. досадањих бројева њсних, види се да се Јфе јивачкц одбор труди, да одговорп дужности, коју Ј примио на се. Досадашњи су чланци свн ориђинали. /1 тгл: 1.4, . ^ , носи . се не би погрешило, ако ои се док ц И п Р ево ' Ј . 1 ' 1 каквих добрих чланака из стране жевноети. Чланак: Да ли треба иовијати децу ? ..„ Ј е ц °вршан, и то је питање пресечено као на пању. тихуг 1ИМ > Г0 ]е питање врло важно и доста ко, те има досга разлога и за и против. Тре,, °" на Ј п Р е до ситница ароучити рђаве и добре пећн п" Ц ° пов "Ј ања и неповијања деце, па онда из. ' ^луку. Крајности нигда нису добре, те би се можда и ту могла наћи „ека средина. лешка. Највећа иородица у Београду (дом за ПРОСВЕТЕИ 1ЛЛСЦЦ ц 1892

сиисак 14 9

сиромашну и напуштену сирочад) могла је изостати, јер није донела ништа особито што се догађа у тој великој породици, а што би могло послужити за углед породицама. У овој се породици, вели, писац, жив УЈе(?!), «не отеже и не протеже с< (?), »свако скаче чио и весео« (!), ио неколико пута моле се Богу, «ееде за једним столом и једу један хлеб» (?). а Бог и:.: је отац а мати добри људи". А шта су им онолике ж^не, које се брину о њима и помажу их? Зар ништа интересније и за углед лепше није могло да се покаже у тој нај већој породици ?! Ови су чланци у опште кратки и популарно израђени. Ми држимо, да је овај лист користан и да његови покретачи неће жалити труда и времена да га што боље уређу.ју, јер верујемо у њихову добру намеру и искрепу тежњу. Желели бисмо само да на листу ради што више лекара и уопште родитеља, који пмају довољно искуства у гајењу и васпитању деце. Овоме листу могле би слати драгоцене прилоге образованије матере наше деце, јер оне имају највише искуства у гајењу и васпитању деце у овоме добу, које Породица обрађује. До сада се виде махом радови самих учитеља, с врло малим изузетком. Техничка израда није најбоља, а нарочито ирви број који је врло аљкаво уређен. У њему има преко 60 које штам шрских, које језичних погрешака, што се не може ничим правдати. У осталом, сваки је почетак тежак. Носледња два броја најбоља су и ио садржпни и ио изради. Цена је листу умерена, и може га свака кућа примати. Ми овај лист преноручујемо свакоме, нарочито с тога, што је ово нрви и једини лист, који је код нас покренут с оваким правцем. Ј. Д. Ј.

БИБЛИОГРАФСКИ СПИСАК УРЕДНИЖТВУ ПОСЛАТИХ КЊИГА Босанско-Херцеговачки Источник. Мјесечни духовни чаеопис за црквено-просвјетне иотребе српскоправославног свешгенства. Власник и издаваоц (в1с !) АЕМ. Конзисторија сарајевска. Уредник Ћорђе Петровић, свештеник и конзисторијални савјетник. Година V. Сарајево, прва српска штамп. Рисге Ј. Савића, 1891. Мања 4°, стр. 500. („Иеточник 1 ' излази у месечним свескама од 5 табака и стаје годишње 4 Форинте). Вежбања у српском језику и нознавање врста речи за ученике II. разреда основних школа. Израдио ј Јоксим Ст. Марковић, бивши референат министарства просвете. Прерадио и према програму за оеновне школе удесио Стев. Д. Поиовић. Београд, штамп. нар. рад. странке, 1 892. —Мала 8°, сгр. 62. Цена 0'30 Граматичица. По новом програму за основну школу мегодоки написао Живојин П. Симић. Књига за други и трећи разред. Од миниетра просвеге одобрена за ручну ђачку књигу. Веоград, држ. штамц., 1891. Мала 8", стр 82. Цена 60 п. д. (Није ово, него раније издање ове књиге, написане но старои програму, одобрено је од минист. нросв. и дркв. посд.). Геолетријски облици за вишу основну школу. I. књига. За V. разред. Написали Ср. Ј. Стојковић , проф. и П. К. Шреаловић, учит. Београд, у држ. штамп., 20