Prosvetni glasnik
150
ПРОСВЕТНП ковчвжи-к
1891. Накладом књиж. В. Валожића. — Већа 8°, стр. 56. Цена 1 динар. Дечје песие у један, два и три гласа. За нижу основну школу по новом нрограму прнредили М. М. Протић и Ст. Ј. Николић. Издање књижаре Тасе Стојановића. Београд, држ. штамп., 1891. — 1Мап,а 8°, стр. 37. Цена 50 п. дин. Дјела Матије Бана. Ирви дио : пјесништво Књига VI. Ванда, Краљица лешка. Трагедија у V чинова год. 1 8 68. Јан Хус, трагелија у V чинова 1 8 80. Издала на свијет Срп. Краљ. Академија. Беохрад, држ. штамп., 1891. — Мања 8°, стр. 3 49, Цена ? ЕпкНМке У 8 ]ОУеП §С1П1. I. С1е1 : ОћНко81оује. Кар1$а1 <1г. МаНја. Мигћо. РопаИа и 11,е(;орЈ8а в Ма11се Шоуепбкв" га 1. 1891. ТЈ ЕјиМјапЈ, 1 89 I.; паЛзпИа «Хаго<1па Тхзкагпа.« — 8°, стр. 6 5. Цена? 2огиа оћика и риској зкоН. Приредио према новој науковној основи и Формалпчм ступњевима Милан Кобали , учитељ кр вјежбаонице и прави члан хрв. педагошке књиж. збора. У Загребу. Наклада хрв. педаг. књиж. збора, 1891. — Обична 8°, сгр. XIV, 328 и 6 таблица. Цена 1,60 Фор. (Чини XXIV. књигу ( Кпј12шсо ха исИеЦе"). И опет 0 Народној Банци. Напнсао В. Београд, штамп. Свет. Николића, 1892. — Мала 8°, сгр. 4 5 (нема натписнога листа). Цена? 1гтје§се 1 цоуог (0агујп1гти). Ог/.ао рпдо(1от ^1аупе вкирбИпе Н гу , Магауоз1 Бгиг1\'а о <1 I 5. оГијка 1891. 8. Вгизта. Хароае Латрапо 12 „01азп1ка ћгуа!;зко^а Кагауов1оупо§ БпШуа®, V. ЈЈодЈпа. 2а§гећ, Ивкага «Хаг. Л Т оутаћ", 1891. — Обичпа 8°, сгр. XXVIII. (нема натписнога лисга). Цена ?
Каква је граматика латинска иотребпа за наше гимназије (по други пут), од Јов. 'Гуромана (из Гласника „Српског Ученог Друшгва" књига 7 5.) МЈГ08 ]ау 1 Во^о1јиђа. Песталодијеву пучку приповијест Вт Е1епћагс1 ипс! Оег(ги(1, први ди", га наш народ приредао Консгантии Милан Харамбашић. У Загребу. Наклада хрв. педагог. књиж. збора 1891. Обична 8°, стр. XIII. и 222. Цена 90 новчића. (Чшш XXII . књигу „Кпргшсе га ис11е1је"). Ратник. Лист за војне науке, новосги и кп,ижевност. Година XIII. Књига XXV. Јули — Доцомбар 1891 . (Са 7 слика у тексту). Издаје Главни г)енералштаб. Одговорни уредник, ђенералшт. погп. Јов. Атанацковић. Београд, држ. шгамп. 1861. — Об. 8°, стр. 651. „Рагнпк излази у месечним свескама од 6 до 8 табака. Цепа: за офиц и војче зпан. 12; за подофицире 6 , за невојнико 15; за ииосгранство 24 дииара годишње. Разум И ФИДОСОФИЈа НЗ српских книжевпих сгарина. Пзшо В. Јагић. — Српске Краљевске Академијо Сноменик ХШ. — Београд, држ. шгамп., 18 92. Об. 4°, сгр. XXXI. и 103. Цена? Са Јадрана. Приче Симе Матавуља. (Краљица. — Сликареве успомене, — Ђуро Кокот. — Све јс у крии). Издање књижарнице Љ, Јоксимовића у Београду, 1891.; штамп. радик, странке — 12°, сгр. 228. Цена 1,20 д 1Н. I Ггапс М1к1о81сћ. Харјза1 (1г. МаИја Мигћо. — 8°, стр. 19 (оштамп. из 1>е(орЈ8а „МаИсе И1оуеп8ке'> за год. 1891.). Цена ? Француска граматика. По Туеену и Лангепшајту. За IV. разрод срелњнх школа. Удесио Стев. Предић. Београд, изд. и шгампа држ. штамп., 1892.I Већа 8°, стр. 67, Цена 80 п. дин.
ПР00ВЕТНИ КОВЧЕЖИЂ
ШЕНСКЕ ШК0ЛЕ У АУСТРИЈИ (Наставак место свршетка) Учитељске школе. Ако учитељске школе у Аустрнји и могу дати добре учитељице за основне школе, не могу одговорити потребама имућних породицакоје желе имати за своју децу учитељицу, која зна стране језике а у исто време и да је спремаа да буде добар васпитач. Ту празнину попуњавају разне приватне и општинске, интернатски уређене школе. Од школа те врсте чувена су у Аустрији два института; један за кћери војних, а други за кћери грађанских чиновника (0№с1ег8-Тбсћ1;ег-Ег21ећип§;в-1г18Јии1; и СјуИМаЛсћеп-Репзшпа!;). Наставни план у овим заводима готово је исти онакав као и у учитељским школама, с том разликом, што се нарочита пажња обраћа на обавезно учеше страних језика и на музику.
Како по материјалпим средствима, тако п по унутрашњем уређењу долазн на прво место ОШсЈегз - Тбсћ1;ег -Јп81 ;11;и1;. Ииститут овај основала је царица Марија Терезија 1775. год. за васпитавање сирочадн војнпх чиновнпка. Девојчице су се снремале у овом заводу, да би позније могле бити гуверванте у аристократским породицама. Особита је пажња обраћана на учење страних језика, за прво време Француског и италијанског, а у позније доба италијански је замењен енглеским језиком Садашњи је програм уведен поступно од 1877.- 1880. год. Сада институт има своју велику кућу, с двориштем и парком. У једном одвојепом крилу уређена је болница. У самом здању, осим учионица и соба за спавање пансионаткиња, радионице и гимнастичке сале, соба за учила и музику, кухиње, перионице итд., смештена је још вежбаоница п дечје забавиште, омања али лепа капела, а тако исто и