Prosvetni glasnik

Прилог „Просветном Глаонину"

ОСНОВИ МОРАЛА НАПИСАО (И РЕВЕДЕНО С ФРАНЦУСКОГ И УДЕШЕНО ЗА I. РАЗРЕД СРПСКИХ СРЕДЊИХ ШКОЛА.)

1. ОПШТИ ОСНОВИ МОРАЛА I. Слобода. Једини човек од створова, који су на земљи, има дужноаги. Дужности људске стоје у вези с више узрока, које ћемо један за другим изнети. Нрви је узрок, што је човек, једини између свију створова, — слободан. Шта значи то бити слободан ? — Ви ћете ми по свој прилици одговорити : то значи чинити што хоћемо. Тако у овом тренутку нама није слободно иевати, играти се, јер ми смо у школи, - али кад се једном часови школоки заврше, кад оставимо школу, бићемо елободни, и моћи ћемо чинити све оно, што у овом тренутку не можемо. Е лепо, децо моја, али ја ћу растумачити друкчије, шта је то бити слободан. Слобода, о којој ћу вам ја говорити, није вам у једном тренутку дата, а у другом одузета, — она је у вама увек, ви је имате од природе, имате је, као што тица има крила, као што имате очи и уши, руке и ноге. Ви видите овај камен, што га држим између прстију. Кад прсти раширим, шта ће бити с каменом ? — Ето, ви већ одговарате : камен ће пасти. И ви нисте помнслили. да би тај камен, место да падне на под, могао остати и где је, или се дићи у ваздух, или отићи десно или лево, напред или натраг. Ви нисте на то помишљали, јер је то немогућно. Ви сте видели како се сунце диже с истока, прелази" 1 преко неба и залази и седа на западу. И ви нисте помишљали, да би сунце могло да прекине свој пут, те место да зађе на заиаду, устави

се у подне и пође назад ка истоку, одакле је пошло. Сунце иде сваки дан од истока ка западу | и није могућно да чини другачије.*) Погледајмо сада на човека. Ја сам пошао од куће у тој намери, да се прошетам до реке, која је удаљена пет километара. Био сам на половини пута, кад ал' по небу се почеше навлачити црни облаци. Предвиђајући буру, рекох у себи : не иди до реке, врати се кући, да те не стигне пљусак, што се спрема, — и ја прекидох пут и вратих се дома. Да ли сам ја чинио онако исто, као камен што падне кад се испусти, или као сунце што иде сваки дан од истока на запад ? — Не. — Бесумље је паметно вратити се дома кад прети олуја, али ја сам могао исто тако и рећи : да ли је заиста извесно, да ће бура наступити ? Па и ако наступи, ја могу само покиснути. Продужимо шетњу. Место, дакле, да сам отишао кући, могао сам и продужити своју шетњу. Децо, ето у чему се састоји слобода: радити ао одлуци која нам није наметнута, знајуЛи да смо моглџ чинити и противно тоие. И сад ми реците: не увиђате ли да и ви тако што чините, када премишљате, пре но што ћете нешто урадити ? Зар се не сећате како сте једног дана дали просјаку свој новац ? Ви сте тај новац добили на дар, за своје добро владање. Ваши родитељи су хтели да виде да ли ћете ви тај новац добро употребити. Ви сте премишљали шта да чините с тим новцем. Хтели сте да купите шећера, али сте чули од учитеља да је шећер за зубе шкодљив. За тим сте на много што-шта помишљали, али кад сте се *) Нама се чини да сунце чини тај пут од истока ка западу зато, што се наша земља окреће. И увек нам се то тако чини зато, што се земља уввк окреће.

1