Prosvetni glasnik
8
стлра псторнја источних народа
мисирског народа , којп ие хоћаше више да се бори за силво робље и богату иљачку својих обесиих Фараоиа, и ие жељаше ништа друго до сиокојан одмор. 10. Престоница Тива — У најсјајније доба мпсирске царевиае ирестоница њена бида је варош Тива. Она се палазила од прилпке на педесет миља северно од Спјене у једној долпнп окруженој бреговпма. Варош се иростирала с обе стране реке Нила, и на месту где је она некада бпла сада лежи пет села: два на десној обалп Ниловој (Л.уксор п Карнак) и три на левој. Она је била пуна палата и храмова који се уздизаху дуж Нила с обе стране његове. Опа је бпла важна и као трговачко место , јер се у њу стицаху како каравани са Црвеног мора тако и они који
долажаху из централне Афрпке. Развалине у Тивп привлаче и данас пажњу путника и изазивљу њихово чуђење. Не могу се лако избројати храмови, палате, гробпице идругп споменици, којесу уњој оноликп Фараони подизали. Ми ћемо само најглавније поменути. На десној обали, у .1уксору, налазе се палате Аченотепа III и Рамзеса II са једвим обелиском и две огромне статуе Рамзесове. На пола сата од Дуксора налазе се развалине у Карпаку ; а некада ова два дапашња села беху везаиа међу собом улицом округкеном сфпнксовима. Најважнија грађевина у Карнаку је велики храм Амонов, састављен из многих сала и споредннх грађевина, које су подпзали разни Фараони у разна времена. Међу тим салама особито је I важна тако звана хипостилна сала (т. ј. сала чиј
Хипостидна сада у Карнаку.
је плаФОн подупрт стубовима). Ова сала, коју су поднгли Сети I п Рамзес II, постојц и дапас, и највећа је од свију сала, које су и к ;1Д људи саградили. Она има 50 метара у дужину, а 100 у шнрину. Сто тридесег п четпрп стуба, од којпх дванаест пмају впше од двадесет метара у впсину п десет у обиму , иодупиру њен длаФОп п деле је на четрнаест одељења. На левој обалп Ниловој најзнатније су грађевпне Рамесеум пли палата Рамзеса II и Мемнонијум пли палата Аменотепа III, а поред њпх се уздижу две огромне статуе Аменогепа III, које данас пзгледају као да чувају те силне развалипе. Тива је била за петнаест векова не само престонпца мпснрскпх Фардона већ и света варош, у којој је седео наследпи првосвештеппк Амонов и са сплннм нпжпм свештенством служпо у храму Амоновом, том најбогатнјем храму мисирском.
ГЛАВА III. Слабљење и пропаст иисирске царевпне. 1. УЗРОК слабл ј ења мисирске царевине. — 2. Етијопљапи п Лсирјани овллђују Мисиром. 3. ОслОБОЂВИ .е и уједшбеи.е МнСИРА ; осн11вање хху1-те династије. — 4. В .1ада Псаметика i (656 — 6 17). — 5. Ненао и Априје. 6. Влада Амазисова (5 70—5 25). — 7. И ропаст миснрске царевине (52 5). 1. Узрок слабљења мисирске царевине. Дуги ратовп, које је Мисир водио изван својих граница, исцрпоше најзад снагу његову, те не би впше у стању, да држи у потчињености освојене пароде. Сем тога после ХХ-те династије опет настадоше унутрашње смутње и нереди, који су