Prosvetni glasnik

2

СТАРА ИСТОРИЈА

ИСТОЧНИХ НАРОДА

9

трајали најмање четири века. Ове иереде произведоше најпре нрвосвештепицп Амонови у Тиви, који се беху дотле осплили, да се један од њнх (Хер-Хор) прогласн за дара у Горњем Мпсиру. Онп покушаше да овладају и Доњим Мисиром, али бише одбијени и приморани да се повуку у Етијопију, где тада основаше једно право свештеничко царство са престоницом у Напати. И тако Мнсир изгубп ноловнну своје царевине, а и народи у Сирији престадоше плаћаги му данак. Царевина мисирска би сведена на своје старе границе, између превлаке сујецке на северу и сијенског водопада на југу. Како пак пемаше више у Тиви владалачке дпнастпје, разделише међу собом Миспр двадесет поглавара, од којих дванаест владаху у Доњем Миспру. 2. Етијолљани и Асирјаии овлађују Мисп ром. — Кад овако Мисир ослаби, стадоше се око њега отимати Етијопљанп под својим свештеничким краљевима, од којих један успе да заузме МемФис нда нод својом влашћу уједпни цео Мисир. Унук овога краља, по имену Сабакон, назва се Фараоп н основа двадесет иету династију. После своје двадесетогодишње владе он уђе у борбу с Асирјанпма, који се беху толико осилили, да своју царевпну нрошприше скоро до граница мисирских. Али је ова војна била несрећна за Сабакона, јер га сплнп цар асирски Саргон тако страшно потуче, да је морао оставити Ммсир и побећи у Етпјопију. Мисир се после тога опет раскомада на мале државице п ослаби. Асирјани се користнше том слабошћу његовом и стадоше га нападати с намером да га освоје. Осамнаесте године после Саргонове аобеде, они нођоше протнву њега под сппом овог аспрског цара, али не дође до боја, јер њпхова војска бп на чудноват начин растурена. Аспрјани н пак пе оставише Мисирце на миру, јер унук Саргонов уђе с великом војском у Миспр, заузе на јуриш МемФис и оиљачка га. Најносле и праунук Саргонов Асурбанипал навали на Мисир са силним својнм ратним колима , савлада лако Мпспрце п заузе њихову сјајну престонпцу Тиву. Ова богата варош бп опљачкана п многп споменици, између којих и два обелиска, бпше пренети у асирску престонпцу Ниниву. Цео Мисир иотпаде тад под аспрску власт. 3. Ослобођење и уједињење Жисира;оснивање ХХУ1 -те династије. — Кад Асирјанн заузеше Миснр, онп ие хтедоше непосредно управљати њиме, већ оставнше да у њему владају мали обласнн владаоци, који нм плаћаху данак. Од ових малих владалаца њих дванаест, што владаху у Делти, саставише међу собом савез, којп Грци пазваше додекархија или влада дванаесторпце. Најважнпјн од ових дванаест владалаца био је Псаметик, краљ из Сајиса, који науми да сву власт скупи у своје руке. Алп њега прогнају остали владаоци, те се дуго мораде крити по баруштипама Делтиним, док најпосле не скупи војску од грчких пајамника , са којом пође на своје противнике. Он савлада све владаоце у Делти, па онда заузе Средњи и Горњи Мисир, и завлада сам

целпм Мисиром, 656 године. И тако, у половини VII века пре Христа, Мисир би поново уједињен нод влашћу Псаметика, који основа тада нову, двадесет шестх) династију, једину коју су стари грчки исторпчари добро познавали. 4. Влада Псалетика I (656-617). — Псаметикова влада трајала је трпдесет и девет год'!на и била је врло значајна. Мпсир се опет опорави и ожпве. Капали и путеви , који су пређе бплп запушгени, сад се поправише и прорадише. Стари споменицп, од којих су многи били пскваренп, бише обновљени, а подигоше се п многи нови, особито у новој престоници Сајису, Тиви и МемФИсу. Уметност на пово процвета, и кппови из овог доба одликују се елегантношћу и Финоћом. И књижевност се сада поче више ширити помоћу тако званог демотичног или народног ппсања, које је било брже и лакше од јероглиФа. Трговина мисирска такође доби већег полета, јер Псаметик допусти грчпим трговцима да могу далазитн у Мисар и трговати. То учннп из захвалности према оним Грцима који му помогоше да дође на престо. Алп мпсирски стамовници нерадо гледаху ову Псаметикову љубавпрема Грцпма, које сматраху као необразоване п нечисте ; с тога велики део мисирске војске остави Мисир п отиде у Етијопију. 5. Некао и Анрије. — После Псаметикове смртп ступи на престо његов син Некао илп Неко (617 — 601), који је био као и отац му вешт н вредан владалац. Он покуша да опет отворп канал који је некада бпо ископао Сети I, да помоћу њега састави Црвено и Средоземно море; али у том послу изгуби врло много радника, те је морао одустатп од те своје намере. Неко је саградпо много ратних бродова, и прича се, да је наредио Феничанским мрнарпма, који беху у његовој служби, да обиђу на лађама Африку. Мрнарп су се кренули из Црвеног мора на југ и за три годипе опловили су целу Африку и вратилп се натраг кроз Херкулове Стубове (Гибралтар). Некао се не задовољп само овим мирним пословима, већ се угледа на старе Фараоне освајаче и пође у Сприју, желећн да се користи падом Асирије и дашто заузме од њених земаља. Он победи јудејског краља, алп га вавилонски цар Навукодоносор страшно потуче код Каркемиша на Еуфрату и прпмора да закључи с њим мир п да напусти све што беше освојио. За Некаом дошао је на владу његов спн Псаметик II, који је владао кратко време. Њега наследи за тим син Аарије, последњл владалац из куће Псаметика I. Анрије предузе једну војну противу Фенпчана, који беху подложенп Навукодоносору, п потуче пх помоћу грчкпх најамника. 'Го га толнко занесе да се прогласи за најсретњијег од свију пређашњих Фараона, п мишљаше , да му ни људи пи богови не могу нпшта нахудити. Алп се доцнпје увери, да је његово мишљење било погрешно. После једне војне, његова се војска побуни против њега и прогласп за владаоца једаог ђенерала, но имену Ахмеса пли Амазиса. Априје пзведе прогиву бунтовника најамнике Грке и сударп се с њима код