Prosvetni glasnik

ФРАНЦУСКА II КНГЛЕСКА РЕВОЛУЦИЈА

359

време Феудално. Апсолутизам и централизација поред тих материјалних штета, које су нанели држави, штетно су утицали на расположење и развитак духа у опште. Навикнут дугим животом под туторском системом, Француски дух није имао ни маш самосталности у кретању, свуда је осећао несигурност. непоуздање у себе. То је, што сви виђенији Француски исторнци признају, да су централизација и апсолутизам штетно утицалп на развитак духа, згодно обележио Бекл. Французи, вели он, нису никада могли да имају слободу средом (Оаиег); илп су имали слободу, али онда нису имали реда, или су то имали, али онда иису имали слободу. Једнога од ова два елемента не достајало је. За мало нешто Французи се обраћаху власти. Где је код Енглеза конкуренција, ту је монопол код Француза, где су код Енглеза приватна удружења ту су код Француза државна друштва; не могу да коиају ни канал, ни да ограде железницу, а да се влади за помоћ не обрате. Код њих народ гледа на владаоце, код нас — Енглеза влада на народ. Ксд њих је извршна власт центар, од кога се светлост шири у друштво, коднасједруштвопокретач, аизвршна власт је орган. Ми смо се за то спремили дугим животом у слободи и употребом грађанских права, они се нису могли користити тим правима, и мисле да могу отночети силом. Ми се бринемо да увећамо наше слободе, и то радимо с озбиљношћу, каква доликује људима, који су посвећени у тај иосао; али Французи, с којима се као с децом поступа.ш, и остали су деца, они се с лакошћу и веселошћу лаћају тешких питања, каквом сс (лакошћу итд.) одликује њихова лепа литература, те није чудо што претрне неуспех онде, где је нрви услов утеха да се људи навикну да рачунају на овоју рођену снагу, и где, пре но што опробамо наше снаге, треба да су у грађанском животу навикнуте дисциплини. 1 ) У Енглеској ропства (ЕеШеЈ^епвсћаРЂ и виленство) нестало је до XVI. в., у Француској га је било и после 200 година. За Француско племсгво беше стид. да плаћа порез као и остали плебс. У цркви и у војсци племство заузимаше највиђенија места. Официр и коњаник могао је бити само племић. Сељак и племић нису се дружили Ма како ') Бекл, II. Вапс1, 2. АМћ., IX. КарИе!.

да је био богат варошанин, опет није смео држати голубове. Такав је штетан био апсолутизам, а с њим и централизација, да не беше ни једно месташце, општина, управа каква, корпорација, којима би госиодарио самостални дух 1 ) и који би били самоуправни. Политички социјални развитак Француске био је ирелаз из Феудализма у апсолутизам. И овај нови иолитички облик државни, који је с одобрењем примљен, постао је сметња нрогресу. Онако исто несносан ностао је као и Феудализам. II нриродно је да се и противу њега дигла буна онако исто, као и противу Феодализма, разуме се онда, када је пробуђеии дух нашао да је тај политички облик ненодесан за развитак друштва и штетан по интересе његове. Али за то требало је да проте.че повећи размак времена, док је дух дошао на тај ступањ развића.

Имали смо прилике да напоменемо једпом (у првом одсеку) важност умног развића на целокупни друштвени живот. Два велика културна историка, Џ. У. Дрепер и X. Т. Бекл, целокунни развој културе, целокупни прогрес човечанства своде на интелектуални развитак човеков И у томе имају потнунце право. У крајњој инстанци, као год што се сви појавп физичког живота могу да сведу на једну најпростију основу — материју, као што се разни облици материјалног света могу да разумеју као разни облици кретања материје, као модиФикација материје, тако се исто у крајњој инстанци нојави моралнога света могу да сведу на једну основу, на стање духа људског —- на дух. Пођемо ли од ове основне супстанце моралнога света, појава духа, видећемо да су све друштвене установе, да је целокупни политички и друштвени живот човечанства — резултат тога духа, да се у свима њима огледа дух људски. Али се опет не може порећи да су без икаквог утицаја опет и творевине духа на сам даљи развитак духа. Од ступња умнога развића зависи политички, економни и морални живот друштва. Ако је ингелектуални развитак масе ') Колико је штетно утнцала централизаци.ја на дух франц. народа, најбољије доват тај, што лодерна Францусва нема своју литературу. Данашња француска литература није литература Францусде — но Париза.