Prosvetni glasnik

362

уливају оне шуме у човека, уздижући му ум његов. Добро се сећам, кличе Дарвиа, ондашњег убеђења свога, а то је, да у човека има нечега вишег од нростог даха, што пролази кроз плућа његова. Али сад ни највеће природне сцене не би имале те исте моћи нада мном. Ја могу за се рећи, да сам у том погледу ослепио н не распозпајем више боје | (со1ог ШпЛ). Истина, врло је тешко, и управо немогућно да се сваколика чудновата васељена, разумевајући ту и човека који гледа и у прошлост и у будућност, схвати као ресултаг слепога случаја н судбине. И онда сам се доиста осећао приморан да ирпзнам егзистенцију личнога Бога, створитеља света, н по томе требало би да се зовем деиста. Ово је убеђење било још врло јако у мојем уму, кад сам писао Постанак врста. Носле се и оно распрштало, и сад ето не могу никако себе да убедпм, да може тако велике нроблеме да решава човек, који је, по мом тврдом веровању, пронзишао од најнижих животиња. Заго нерешена остајс тајна о иореклу ствари, и ја треба да сам задовољан, што су ме нрозвали агностичарем". 1 ) Последњи његов закључак боо је у суштини овај: да се еволуцнона теорија (теорија развијања) може да измири с ексистенцијом Бога, н да зато норед свих његових колебања, никад није бао атенста, у правом смислу те речи. И ако никад није дошао баш до тога да порнче Бога, опет је његова вера у Бога мало по мало ишчиљавала тако, да је, на послетку, нестало је скоро свуда. Па онда „најсигурнији је закључак, да докази о томе превазилазе границе човечјег ума, али да човек, поред свега тога, треба да чини своју дужност (М тап сап Ио Мз д,ту). а И тако дуга п пскључпва употреба научне методе, пошто је, вели, атрофи• сала му и машту и веру, оставила је нерешену проблему живота, и није му остала ни једна друга даска, на којој ће да се спасе, до јединото, да се ослонн на непоколебљиву веру у дужност. Па да се доиста запнтамо: до чега бисмо дотерали, кад би нам чешто пошло за руком, да онако баш математички тачно, докажемо закон еволуције, у свим његовим п најснтнпјпм поједпностима у свима прелазима, и да отклоннмо сваку сумњу п сав мрак, да испуннмо све празнине и да доведемо човека, све корак по корак, до најнижих жпвотиња, до молусака, до првобитне ћелице ? У тој ћелици био би, онако у заметку, у клици, сав човек ђенија, песннка, ФилосоФа, уметннка, државника, јунака и мученика. Ко је то све ту метнуо? Наука то не зна. И зар има које тајне веће од ове? А ') Оваво је он иисао 1879. год., св. 1. сгр. 304 и 305.

они што уображавају себи, да су објаспили све силом и материјом, шта су нам објаснилн, кад не знају, ни шта је сила ни шта је матернја? Ето зато Дарвин, који је пронашао закон еволуције, у који је тврдо веровао, вели на завршетку, да тајна о пореклу врста превазалази границе разума. А последња му је реч била: ја сам агносгичар; ннсам атеиста, и верујем у дужност. IX. Ту скоро ннсаше један модерни списатељ: У ФилосоФије је засебна страна та, што тежи за тим, да не буде део, нарче онога што човек треба да зна, већ хоће да му је душа, жпвотно начело. Зато се трудн да објасни не само науку, у нравом с.мислу те речи, већ н живот. Зато се и бавп о проблеми: шта треба да радим? Ну за то пије довољно иознавати само спољашњи свет, којн је иемоћан да нам дух објасни. Ни сам закон узрочне везе не чини ништа друго по само саставља н снаја дела с другим делпма, која су онпма претходила, а нити зна, где се шта отпочиње, нити где се ваља зауставнти. Отуд — одовуд, остаје празнина, те нпти је разум у стању да је испуни. Не може се зампслити ни нрви узрок нн последње објашњење, ако се нскуству спољашњих појава не придружп дубље пскуство упутрашњег познавања. Природа је пак те проблеме таква, да су за њено решење потребне не само највеће подобностн размишљања (спекулације), већ уз то још н савест и воља. Човек је доиста, некнм делом својим, животиња. Па опет је учесник универсалпога разума, воље која мисли , творац дела за која је одговоран, учесник је и у ономе што је бож нско, натприродно н вечно, без чега би и сама природа бпла необјашњпва. Зато лажно васпитавање духа доводн нас до лажне замисли о свету и о животу, кад се не зна ништа друго да ради, но се само скаче с иојаве на појаву и застаје пред празнином. Ако се ово и не признаје, наша је сва ФилосоФИЈа инак немоћпа пред реалношћу жпвота, јер у њему не види пишта друго до непроникљиву тајну. Зато ће данас боље среће бити она философиЧ , која умедне боље да удеси н утврди границе, те да дође до сталностп п сигурности, а оној вери, која ,је потребпа у животу, да остави њено природно поље 1 ). Други један писац исказао је неколико месеци пре тога, само опширннје, доста сличне мисли и доказивао је, да је ова проблема тако рећи у ') Ј ате8 ЛУагв, Тће рго^геззоГ рћЛозорћу у бр. 58. енглескога часописа Млтк1.