Prosvetni glasnik

47*

ЈЕ ЛИ ИСТОРИЈА НАУКА

363

ваздуху којц сваки час удишемо. — Он веди: филосоФија хоће да зна, да ли има каква год закоиа који управља светом и да ли човек, својом вољом и својнм разумом, учествује у ономе што је натприродно. Овај се задатак не решава самим разумом, а то зато што сваки има своју философију , која зависи не само од његова интелекта, већ и од његова морална карактера. Фихте је рекао: кажите ми ко сте, па ћу вам казати, каква вам је фплосоФија. Ко се васпнтао само у нрироднпм наукама не види ништа друго до везу Факата, а питм може даље да иде, нитп пак да схвати жнвот мисли у њеној општности, онако псто, као што ни апстрактнн философ не схвата вредност Факата. Што фплософију нарочито чпни тешком и заметном, то је због тога, што се у њу уносе практичне и моралие проблеме, јер све наше знање није у стању то да реши. Ми истипа не можемо тврдити да фплосоФија све зна, нити да нам може дати што више него што је разум у стању да да, али је ипак потребно да она, ма којим начином, задовољи и иотребе наше моралне и религиозпе природе. Зато могу бити довољна п ограничена знања, ако су у сагласностп са животом. У животу корист не прип«да разуму, као у пауцп, већ радњи. Сва су створења живећн научила да живе. Птице ннсу биле гмизавци, којп су крила прво имали, па после научили да лете, али, напрежући се да лете, добили су крила. Функционпсање ствара органе. И тако, иотребав је авангуријски, смео, иоверљив дух, којп треба у животу, и чини сушгину живота. И ако пе можемо све да објаснимо, опет нам је потребна ФплосоФија, која оправдава и могућом чини ону веру, која је тако потребна животу, н то једино тако, како она то може да учини, то јест, као што Кант добро рече, терајући разум да оетавп вери оно место, које јој по праву припада. Практика живота моћи ће нас онда уздићи у виши идеални и морални свет, ширећи с те велике висине наш умни хорпзонат и нрибављајући нам више мисли о свету. ФилосоФија се никад не може отрести линчног карактера свога, И тако се задатак сводп, сада више но икада, поглавито на то, да се сазна да ли наше знање оставља места оној вери, која је тако потребна за морално усавршавање човеково. Ускоро предстоји велика битка. Победа у тој борби за опстанак биће, као и вазда, на страни онога који се више прилагоди циљу спстеме, т. ј. на оној страни, која боље од осталих узмогне да иотиомогне наше морално унапређење 1 ). Треба да иостојп ФилосоФска наука, како би ') А. Сашр1»е11 Ггааег, Рћ11о8орћЈса1 ОеуеЈ о р т е п I у бр. 57. иоменутог часописас

цео умии и морални живот човеков обухватила, т. ј. како оно што је дело разума, тако и оно што је дело маште, осећања и вере; како оно што се разумом може да објасни, тако и оно што се њиме не може да објасни. Ово увећава тешкоће и огежава да се аађе једнолика и сигураа метода за решење свију и најсмелијнх нроблема. И ге тешкоће место да се умањују, сваким даном расту све више. И донста, у размери, којом напредују знања човечја, више пута баш сарадњом саме те филосоФије, одваја се од њих један нов део, нашавши своју сопствену методу, те чини засебну, незавпсну науку и одваја се од метаФизике, онако исто као што је био случај најире с природним, а носле с исторпјским п друштвеним наукама. И сама логика својом сонствепом методом, одавна се сматрала као грана ФилосоФИЈе и независна од метафизике. Зато и расте онозиција од стране оних који обрађују Физичке, природне и математичке науке п који отискују од себе сваку мисао о ономе што је апсолутно п натприродно, јер не могу то да објасне научним поступцима, те им изгледа као пртљање егзалтованога ума. С друге стране буни се онште осећање рода људског протпву тих закључака. Зар треба оно да се доказује, протпвно свакој супротној теорији коју псиоведамо, зар треба да се доказује потреба веровања, ако пц у шта друго, а оно у светињу дужности, у отаџбину, у човечансгво, пошто се то осећање све једнако рађа и креће у срцу човечјем, н то не услед буди каквог размишљања, већ као нрека потреба самог живога ? И допсга, рушећи сваку веру, вратили бисмо се у дивљаштво, и довели бпсмо себе до тога да разрупшмо п разум, а овамо су обоје подједнако потребни нашем интелектуадном и моралном бићу. Кад нас задеси који од оних свечаних тренутака, у којем се тајна живота појављује у свој својој трагичној реалности, поред болесничке постеље на којој издиже ко год од оних што су нам срцу били ^раги и мили, па кад видимо како смо немоћни, п како се само наш јад н наша иесрећа могу да мере с том слабошћу нашом, па иас још ужасне грозном и неумољивом неосетљивошћу природе, шта нам кажу онда, рад утехе, разум и наука, и какву ли нам помоћ доносе, те да могнемо подиети несрећу своју? Не кажу ништа, апсолутно ништа! Кад бисмо морали да слушамо само хладно размишљање иред самом смрћу, која се не да отклонити, обузети јадом, без помоћи, спустилп бисмо се дубоко низа степеиице живих створова II приближили бисмо се животнњп. А кад се, место тога, јавне у срцу сваког смртног човека онако неодољива, тако рећп насилна, нада, која