Prosvetni glasnik

КАРАКТЕР

17

љују у ротко? Шта би био њихов позив у развитку ј људства, у историји ? Тражити таква имена женскиња, која би се, од при.шке, изједначила са именима мушкиња, био би залудаи носао. Најбољи и најприродннји одгопор јесте, да су сви ти великачи имали мајне. Тиме, да јабука не пада далеко од стабла — доста је казато. Утицај жене на дому, на прво васпитање, на цео животнп смер — од преголеме је важностп. Баш пелики људп, добили су велики део своје генијалносги од мајака својих, тако, да слободно можемо рећи, да сваки од њнх не прославља само себе. А ако бп какво славољубиво срце женско хтело да избере из историје много жепских великана, нека сваком мушком имену дода: »и његова мајка." На овоме месту, пре но што пређемо на узоре људи, приличн поменути једну особипу човека, којој је женскиње искључипи хранитељ. Та је особина цријатпост — у колико је у вези са самим карактером. Има људи, који се боје да буду пријатпи, боје се за то, да себе на тај начин не понизе, да не изгубе од своје величине, те у некој набуситости налазе знак надмоћности. За то, разуме се, угледају се на своје узоре, људе, који су се у нечем одликовали и тиме задобили поштовање њихово — ма заборављају, да набуситост, неуљудност, онорост бејаху само њихови споредни знаци, јер их они нису учинили великима. По више је таквих великана, који су се поносили и тпм особинама. Човек, који је у истини богат, не преза од сваке ситнице, нити се боји, да ћс што изгубити од своје важности, ако у опхођењу своме буде као и други људи, без охолости, без набусптости. То га неће ни у колико уздићи, шта више, видело се код неколико генија, да су имали оне више наивчости, која је само била доказ праве детиње безазлености а у исто доба и величине духа. Значмјне особипе не могу остати прикривене, оне на какав му драгу начин избијају на видело и причињавају особиту драж, која се узноси око сопственика њиховог. Оне привлаче к себи својом простотом, скромношћу, дубином и срећним чине све око себе. Код неких се нарочито хвали та пријатност, а одиста то су имена великих људи. Ко није чуо пли читао оне мајушне иригоде, које утврђују пријатност, из живота мудраца и песника, од Нлатона и СоФокла, па све до Шекспира, Спинозс, Канта и Шилера? „Мио беше живот у близини њиховој," збораху савременици. 11а тако је то и са знатним људима другог занимања. Када посмотримо у нашем завичају начин жпвота људи, који су по себи остави.ш нешто трајно, одмах ћемо, на другом месту, чути причање: о људском и пријатном опхођењу њиховом, о »простоти," са којом су се вазда одликовали. Учтивост зближује непознате људе, поставља нежне лествице своје између појединих сталежа и застире бљештаве разлике и несагласности невиним, мирисним цветовима гштомог опхођења. С друге пак стране штити од досадности, шта вишс, још је најбоље оружје, бар у прво доба, иомоћу кога ћу се избавити од дрског, непријатног или нросто неотесаног човека. Бићу учтив, и на најленши начин даћу му на знање, да одржава растојање према мени.

Пријатно опхођење не прави, разуме се, толико галаме, алн оставља дубљи траг од суровости и разузданости насилника, који одбацује уљудност, или и не зиа за њу. Стара је и позната истина, да се у тој ствари најјаче огледа женски утицај. Тако исто, не мора се по ново наномињати, да права прпјатпост не искључује достојанство, иити пак могу прпјвтности послужити за приговоре изучено, мајмунсио клањиње, лакрдијање и слабост; то су само карикатуре нријатпостн, које се нигда не могу истаћи против тога, да човек треба да је пријатан и услужан према свакоме, с киме дође у додир. На тај начин, многоме је пошло за руком, да обезоружа своје противнике или да задобије љубав охладнелих другова својих. Даље разлагање о овоме, припада већ другој књизи; овде смо се, како је горе речено, само дотакли ствари, у толико, у колико је она у вези с карактером. Многи узор, из реда раденика и занатлија, светли се у најближој нам околини, те показује осталима, шта може да учини истрајност, часност и штедљивост. Млад човек, пун животне снаге, ожени се и постави темељ скромноме домаћем животу свом. Радн од јутра до мрака, непрекидно; децу своју брижљиво васпнтава, истина с многим погрешкама, али у целини успешно, тс постају од њих честити људи. 'Грудом својим и штедњом најзад стече скромпи иметак, искреношћу пријатеље, а трезвеношћу поверење: живот му је иротекао не без брпге, али срећно — негда му беше нстина мучан, ну кпак природаи ток његов. На такав шивот нанћићемо у пуно прилика; тако бп, при доброј вољи, могао живети сваки радник. Шта више, многи би од њих могли постати и нмућни људи — у таквим су приликама — кад би само мало били унознати са штедњом. Чим су упућени на саме себе, одмах ночну владати у живогу њиховом неправилности. Понекн је обланоран не можемо то друкчије да изразимо — колико му се год пута преко дан појави прохтев, он га мора задовољити. Јело и пиће једнако га мами, и он не може да одоли, те, с времена на време, примрскује и пијуцка, троши и убија своје здравље. Други опст имају прави ужас од иметка, не познају дражи његове, и мисле, да и не емеју нишга имати. Кад би само учннили први корак и постигли уштеду колику то.шку, та мајушна сума била би од огромног дејства, управо она би била подстицај за право кућење. Најзад, многи се занимају великим размишљањем о раду, и пате од уображења, да они једини и раде на овом свету. Не воле рад, иа за то ни у једној струци не могу ништашвршити до потпуносги. Рад је веома разгранат. Да иодузетник, научар, раде духом, то је постала општа ичрека. Све живо ради. Начин, како се народи односе нрема раду, заснива најодсуднију разлику међу њима. Темељан и истрајан рад ујемчава народно благостање, част и будућност. Темељан рад даје већег права на народну ионоситост, иего и само јунаштво. Њиме се може човек да дичи пуним правом. Темељан је рад као неко мернло снаге народне, и то најмодерније. Веома је поучно, како погледају на рад народн на