Prosvetni glasnik

432

НЛУКЛ И НЛСТАВА

сНгес^еиг с1е 1а Нђгате, т. ј шеФ целокупне штампе, један од највиишх државних чиновника. Постоји најжешћа цензура, коју врше цензорн постављени од државе, или изабрани од Сорбоне. Али поред свију превентивних мера литература је ипак сретно пролазила. Исти МеЈезћегћеб пише Дидро-у, да ће сутра издати наредбу да се све хартије Дидро-ве претресу. „Немогућно је, вели Дидро, како ћу их осигурати, како ћу их сакрити и то све за 24 сахата!" „Пошљите их мени, ја ћу их све чувати под печатом". И тако их склања сам цензор. Кад је изашао „Емил", изађе наредба да се Русо притвори. Русо хтеде с почетка да предстане суду, али на наваљивање његових пријатеља, херцега и херцегиње од Луксенбурга, он се реши на бегство. Сам херцег поможе Русо-у да уреди своје хартије, а најопасније сагореше. Требало је да га затворе око подне, а Русо је тек око 4 сах. по подне напустио Моп1тогепсу. Између Ла Бара и Моп1;тогепсу сретоше га пандури, и они га, смејући се, поздравише. Француска литература XVIII. в., може се рећи, имала је утицаја на све јевропско друштво, — она је била одјек душевног расположења његовог. Мисли и проблеми, које је изнела на решавање Француска литература — били су на дневном реду у јевропском друштву. Маса је инстиктивно осећала а интелигенција била је свесно уверена, да је Француска литература изнела на дневни ред „горећа" питања. И маса и интеленгенција и владаоци, сви су увиђали и осећали, да се овако не може остати, сви су тражили измену стања. Владаоци траже да онрену друштво на боље — реформама, а демократија — револуцијом. Али и у једном и у другом покушају јасно се огледа утицај Француске литературе. Велике промене у цркви и држави, које карактеришу другу половину XVIII. столећа као најзначајније доба у историји светској, могу се поделити у две групе — строго одељсне једна од друге временом и битнпм карактером својим. Прва епоха то су промене и поправке, које су владе вршиле „одозго", а друга «одоздо" па иде «горе м , није монархична, већ демократска, није реФорма, него револуција, обе пак стоје у врло тесној вези с покретом и циљем Француске литературе XVIII. в., само је друга самосталнија и дубље задире но прва.

Дух времена захватио је и престоле, и они су почели симпатисати па и штитити француску литературу. За њу се подједнако интересовао и обичан грађанин и крунисана глава. На двору Фридриха II. живљаше неко време Волтер, а на двору Екатарине II. Дидро. Ретко који владалац или министар да није био заражен идејама Француске литературе : Фридрих II., Јосиф II., Леополд од Тоскане, Катарина II., Густав III., Танучи, Сквнлачи, Каричиоли у Напуљу, Помбал у Португалији, Аранда у Шпанији, Шоазел, Тирго, Малерб у Француској, Струенсе у Данској. На свима дворовима кокетовало се са слободоумним идејам.а, и из целе те кокетерије било је нешто и збиљских дела. Прва епоха утицаја Француске литературе крсти се именом иросвећени десиотизам, то су реФорме владалаца ; друга епоха то је револуција. Просвећени деспотизам је претходио револуцији, с тога ћемо о њему рећи неколико речи. Узмите XVIII. столећу Волтера, вели Л. Блан 1 ), то би била сумњива победа филосоФске армије. Благодарећи генију Волтерову, енциклопедисте имађаху на својој страни краљеве у борби противу цркве. Министар спољних послова ФилосоФије како га Блан зове — умео је да стече пријатеље новим идејама међу краљевима и разним религијама. У Фонтенеблу дански краљ, Христијан VII., хвалио се како се код Волтера научио мислити. Густав III., шведски краљ, у нади да ће задивити ФилосоФе, свечано се одрекао апсолутне власти. Зар се у речима ЈосиФа II. да народ не припада владаоцу него владалац народу, не види учење Русо-а о народном суверенитету ? Фридрих II., као краљ, говорио је: да је одржање закона био људима једини мотив да себи поставе старије — краљеве, и да из тог узрока потиче и суверенитет, да суверен није ништа друго до први слуга државе ; дужан је да ради справедљиво, мудро и несебично. Владе су притекле у помоћ филосоФима у борби противу цркве. Шоазел је успео те је протерао језуите из Француске, Помбал из Португалије, Аранда из Шпаније, а на скоро за тим изађе була Клемента XIV. — <1отти8 ас гес1ет1;ог поз1ег, којом А ) Л, Блан, I. 336., 337.