Prosvetni glasnik

ФРАНЦУСКЛ И ВНГДЕСКА РЕВОЛУЦИЈА

433

се укида језуитоки ред, који је онолике користи и штете донео католицизму. Тако су прво пали језуити, ти најупорнији браниоци аукторитета у религији, под утицајем духа времена, који се огледао у Француској литератури XVIII. в. Оно језуитско «цил> оправдава средство", окренуло се сада противу њих. Владаоци и њихови министри нађоше ма какав узрок, само да их отерају. Али било да је државни разлог захтевао да се укине такав један ред и ослабе претензије цркви, ипак, вели Хетнер, сГА1етћег1; има ираво кад тврди, да су овде владаоци говорили у име ФилосоФа, који су језуите најпре у науци победили а после их јавном мњењу омрзнули. Али просвећени деспотизам није могао бити нрави носилац мисли Француске литературе, нити их консеквентно изводити. И ако просвећени деспоти беху одушевљени слободоумним мислима, стојећи под утицајем духа времена, ипак они су се тргли, видећи да се принципи слободе косе с њиховим положајем. Они су хтели аПев !пг с1аз Уо1к, шсћ!;8 <1игсћ Јаз Уо1к. И ако су кокетовали са слободом, ипак не хтедоше да признају суверенитет народа. Свуда само лепе речи, свуда само почеци, али нигде потпуно извођење мисли. На неким местима наиђоше на отпор племства и духовништва, али нигде, где је баш било места за извођење, не хтедоше се одрећи својих прерогатива. Отуда су скоро све владалачке реФорме никако испале. Деспотизам је остао деспотизам, и ако се звао просвећени. Међу тим, и ако су реФорме просвећеног деспотизма рђаво испале, не може се рећи да од њих није било никаквих користи. Закони посташе блажи, управа земље боље уређена, настава унапређена, сви сталежи подједнако сносише државне терете (?), земљорадња, трговина и индустрија ослобођени су од оних досадних ограничења. И ако није коренитих измена било, ипак је просвећени деспотизам допринео рушењу трошне зграде старога Феудализма, који, и ако је био политички побеђен, ипак беше чињеница у друштву. Маса друштва могла се још више уверити У неоправданост тираније, коју је подносила, када и сами владаоци с престола хоће да помогну реФормама. После ове прве епохе — иросвећеног деспотизма, настаје друга далеко важнија ПРОСВЕТНИ ГДАСНН& 1892.

— еаоха рвволуције. То је покушај, да се до крајњих консеквенца остваре идеје Француске литературе XVIII. в. Ова друга епоха је доба, када су се оружјем и жртвама људских живота у живот уводили принципи слободоумне литературе XVIII. в. : суверенитет народа, контрола над владаоцима, слобо^а мишљења и вере и т. д. „За онога», вели познати литерарни историк XIX. в., Брандес, «који историске нојаве гледа с гледишта литерарног, нема ништа занлмљивије у Француској револуцији од Факта, да све знамените личности свој рад заенивају на литератури XVIII. в., тако да би се могло мислити, да они нису другу славу стекли до ту, што су готове теорије уводили у праксу. На гробу Мирабоа речено је у славу његову, да је он рекао о ФилосоФима: (( они су створили светлост, а ја ћу покрет", и нема ни једнога месга у Соп1га1; вос1а1, које не би за време револуције ушло или у какав закон, или у какву парламентарну беседу 1 ) и т. д. «И заиста кроз целу Француску револуцију налазимо ваздан доказа, да су виђени радници у њој припадали овој или оној литерарној школи XVIII. в , да разлика у мишљењу и програму странака потичу из разлике гледишта на Француску литературу XVIII. в. Мисли Русо-а, Волтера, Монгескија, Дидро-а, Холбаха и др. увођене су у праксу. Они су владали духовима француске револуције. Волтер, видећи огроман утицај литературе, живо учешће у расправљању религиозних и политичких питања и жалосне последице апсолутне владавине, као да је предвиђао буру, рекавши: млађи свет учиниће чуда, све ово сеје револуцију! Француска је револуција догађај који је, како је згодно рекао Пит, апстрактне идеје преокренуо у оружане (аћ81хас1;е Мешип§;еп ш 1:>е\л 7 а(Тпе1;е). Жирондисти и јакобинци (Робеспјеровци, Дантонисти, Хебертисти) сви су стајали под утицајем духа Француске лигературе XVIII. в. Најважнији иринципи из Русовљевог Соп1;га1; вогда1-а ушли су у «деклерацију човечанских права". ЛаФајет их је предложио, а народна уставотворна скупштина их је усвојила. «Л>уди се рађају слободни и подједнако правни, и остају то. Разлике у друштву могу потицати опет само из опшуег добра'\ Тако гласи члан декларације људх ) ВгапЈев, III. стр., 22.

56