Prosvetni glasnik

437

У крахко: место тупога, паспвнога појимања приступа он истраживању оних одношаја. Тако се пробуђује варница човечјега ума — а чим се једном пробуди, она почпе буктети даље све већом светлости. И онда, кад потребе нестане, остане радознадост, с почетка наивна, детињска, која се обраћа само на појаве којн падају у очи, којој импонује више гром и муња, олуја и неродица, страховита дејства, епидемије, него слободан ток реке и падање листића с дрвета, зимњи сан покрајине, мирни развитак ашвота и изненадни развитак народа ... У колико је ову наивну, необјективну радозналост заменила озбиљна објективна жеља за науком, која све појаве истражује са једнаком збиљом, без обзира на упечатак, који на нас чини, то можемо донекле сматрати као мерило постигнуте образованости. Кад је наивно, непосредно појимање природекакво нам се само намеће, слпчно као и свима животињама или бар свима њиховим више организованим врстама — било уступило места разборитом размишљању о њеним појавима, тада није могло одмах нестати оно, без сваке предрасуде мирно,. истраживање, које карактеризује модерну вауку. Човечји дух био је препуњен појмовима, који су постали у њему без његова знања, предањем, можда и органским наслеђем — ко би могао потанко разложити постанак свију тих појмова?! Но толико је извесно, да је прва тежња пробуђена промишљања била та, да се спољашњи свет Факата доведе у везу са унутрашњим светом појмова, тако да су се Факта потчињавала појмовима. Тим је постало метаФпзичко појимање света, метаФизички правац пстражавања. Полагано се сазнавало, да ће се морати обрнуто појмови удешавати према Фактима, поступно се развијао нови поглед на свет, у ком су се појмови потчињавали Фактима. Постао је позитивни правац истраживања, постала је позитивна наука. 1 ) Што смо овде о развитку наших сазнања само У кратко могли казати, о томе ћемо се потпуно уверити, ако прочитамо ма који део из историје науке. Врло је иоучна у том погледу наука о гравитацији. Овде имамо посла с појавима тако општим ') Засл.уга, што је одређеко истаиуо ове две #азе у развитку човечЈега духа: <х»азу метаФичичку и Фазу позитивну, прииада Сот*е-у. У својој познтивној философији разликује Сот1е наравно још и трећу Фазу, теолошку , коју — у временом развитку ставља ирвд обе друге. Држин да је то погрешно, и да би на томе месту требало завести Фазу наивву, доба наивног ногледа на свет. Дитања теолошка теку паралелно с наивним, метафизичким и позитивним појимањем. К нозивитизам мора нрема теолошким питањима заузетц одређено гледиште, као што то СопП ,е -ов доднији мисгицизам доказује уза све Фантазовање, о коме није овде место изближе говормтн.

и тако распрострањеним, с појавима, на које смо се тако навикли, да ако не обратимо на њих особиту пажњу, нећемо у њима видети никакав проблем: „Камен, кад испустимо из руке пада". Колико има до данас људа, који ће нас зачуђено погледати, ако их упитамо, за што камен иада? „Па шта би друго могло и бити, кад није више подупрт", одговориће они зачуђено. Ну кад се при посматрању ослободпмо ове теже душевне сањивости, онда тек видимо, како је тајанствена, како је огромна она сила, која нас безобзирно везује са земљом, која сачињава нераздвојну везу, која спаја све појаве на површини овога тела! Велики мнслилац Гесћпег брани у многим својим сиисима мишљење, да је земља оживљепа. И збиља, кад се као главни услов оживљавања узме егзистенција индивидуалнога организма, који се непрестано претвара, ну који је снабдевен за борбу против спољних напада, онда се не може порећи, да земља испуњава овај услов потпуиије него ма који организам њезнне површине. Она нам се јавља као величанствена целина пуна најбујнијега живота на својој површини, живота узвишенијега, којп обухвата наш индивидуални живот, у ком су развитак старе Грчке н светска власт Рима само просте епизоде, као хиљадугодншњи сан прашума бразилијских . Немојмо само гледати на земљу као на прост глоб окружен подневницима п упоредницпма. Ну било како му драго — нека је ова узвишена целина само цедцна за нас, иди такође за себе шта омогућава њезин склад, шта је одржава у њеним сопственим основама? Пре свега тежа, ова огромна сида, без које би у један мах све било бачено у хаос! Судбина репате звезде, ове лутадица, сдужи нам као пример за то. На који је начин иочео човечји дух да промишља о овој чудиоватој сили? Имамо овде занпмљив пример за прелаз од метаФизичкога правца ка нравцу позитивном: „Камен паданаземљу, перце из руке пуштено носи ветрић" — зашто? „Камен је тежак, иерцеје лако." Овде је обухваћен основни тип васколике метаФизпке. Из ове метаФизике не би се никада родидо сазнање, да се по једним те истим законима унрављају падање камена земљи, огромно витлање морских таласа о придиву и одливу, слободно окретање месеца ово земље, тренутни сјај метеора ц страховита брзина, с којом се крећу звезде реиатице — сав овај сложенн, али ипак хармоиички, вртлог механике небесне. И кад бејаше откривен општи закон графнтације, кад се сазнало, да су нојави теже само посебни сдучај тога закона, онда