Prosvetni glasnik

ИСТОРИЈСКИ РАЗВИТАК II ЗНЛЧАЈ ЗАКОНА О ГРАВИТАЦИЈИ

439

равно и сунде и месец. Не би умесно бидо, да овом нриликом нзлажем, како је вештачки стари век, а нјфочито Птолемејева система, хтела по што по то да одржиземљи централнп положај у васелени. Највеће иредрасуде, с којима се је морало тада борити, уништио је Никола Коперник (1473.-1543.), кад је смело нзрекао мњење, да је сунце средиште наше системе. Да тиме ннје мислио само средпште у смислу чисто кинетичком, него п главни механички услов свију кретања у нашој системи, то се види пз ових његових речи, које показују, како је он слутио прави значај гравитације. Ои вели: „Претпостављам, да тежа нпје ништа друго, него извесна природна тежња, коју је у делиће сместио божји промисао, да би се у једној целини сјединила у облик лопте. И збиља је вероватно, да се ова тежња и у сунцу и у месецу и у другим планетама налази, тако да ове својим деловањем остају у том лоптастом облику, у ком нам се јављају. Прн том врше оне на разне начиче своје обилажење." Али ни Конерпик није се могао ослободити старинских предрасуда; и онЈе сматрао још кружна кретања као савршена, код небесних тела једино могућна. Он је онерисао као и Птолемеј са разним епициклима, које иису могле, наравно, да задовоље истину. С гледишта специФично астрономскога није била његова система ни мало савршенија од системе Птолемејеве. Одступања рачуна, на тој системи заснованвх, била су у стварн тако знатна, да се нису могла, нарочито по темељитим онажањпма Тихоновим, сматрати као случајна. Истом Ј. Кеплеру (1571. —1630.) пошло је за руком да нађе основне законе кретања у нашој сунчаној системи. Свп огледи његовп, да објаснп кретање иланете Марса на темељу дотадашњих система, били су узалуднп. Између рачуна и опажања јављаху се непрестано неподударности. С обзиром на то, морао се напуститп други главни закључак назора старога века, т. ј. вера у савршеност, па, дакле, и нужност кружнога кретања. МетаФизика, којаје сматрала кружна кретања као истинска, морала је према позитивном сазнању уступити. А заслуга Кеплерова тим је већа, што је при свој својој необичној сили уображења умео да се савлада, и што је разне огледе вршио, чим је сазнао, да се један од њих не слаже са стварности. Ово ће бити за све векове сјајан пример правога испитивача! Године 1609. изашдо је његово дело: А$1гопотга по^а, штампано у Прагу. Овде су потапко изложени сви огледи што их је он извршио, да би открио тајну кретања оне плаиете. Чудновато

се осећа модерни астроном, кад проучава његове рачуне и конструкције. Ако се модернп начин астрономскнх рачуна упоредп са брзом жељезноцом, која брзо води циљу, онда нас Кеплерови рачуни иодсећају на споро напредовање нионира, који крче пут кроз врлетну стену. На овом трудном путу не оставља Кецлера хумор, те тако при даљем напредовању пружа п читаоцнма а ц себи уживање шаљивим примедбама, којима поједине одељке почнње или завршује. Најпосле победа се приближује све више своме крају, ратоборни је Марс савладан и уиућен на ред. Планете се креКу у елиасама, а у једној жижи налази се сунце. Површине, које ирава, аовучена од сунца до иланете, у једнаким временима оиисује, једнаке су. Ово су оба основна закона иланетарнога кретања, ка којима је, 10 година доцније, додао још п трећи закон у Ллшцу, 1619. године, који гласи: Квадрати времена обилажења иојединих иланета имају се као треКи стеаени дотиччих средњих одстојања од сунца. Какав однос постоји између ова три закона и теже ? Има ли ту у опште какве везе ? Кеплер је био иотпуно уверен, да мора постојати неки однос, нека веза, ма да му није пошло за руком, да ту везу нађе. 0 тежи је пмао јасне погледе. Знао је, да као што земља прнвлачи камен, да и камен привлачи земљу, и то у односу маса. Знао је, да ово цривлачење допире и до месеца. Бао је уверен да значај његових закона нпје само кинематички, т. ј. да се ту не пата само за геометријске одиосе кретања планета, него да су њима обухваћени и механичкп услови кретања; поглавито да сунце та кретања својом егзистенцијом условљава. Овде је дошао на странпутицу, тражећи у сунцу силу магнетну. Требало је, наравно, оставити нешто посла и посдедницима. Земљиште је, као што видпмо, било већ приличпо утрвено. Није се више сумњало да имамо: ирво привдачење земље на камен, друго привлачење земље на месец, и треЛе привлачење сунца на земљу и друге пданете. У ком су односу била ова поједина привдачења? Да ли су то појави једне те исте силе, која се влада по једном заједничком закону? Постављена питања, која су у оно доба у ваздуху лебдела, нису била никаква парочнта засдуга, али свакако њихово решење, које је пошдо за руком Исаку Њутну (1643.- 1727.). Опште се признаје, да се проналаском овога закона Њутн винуо до оне висине, на коју се нико пре њега није попео.