Prosvetni glasnik

РАДП.А ГЛАОНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

407

тарне Анадитичне Геометрије, јер се она у другој једној гранп математике много елегантније и простије решавају. Тако стоји и смногим осталпм проблемама. Веома је карактернсгично и то што многи реаултати нису поменутп опде где је требало, већ на са свим другом меАу. Ја ћу навесги овај веома згодан пример. У једном задатку (стр. 10.) траже се координате пресечне тачке двеју правих. Оне се опредељују пз ове две једначине: У1 = Ах, + 1) и у, = А, х, + 1),. У делу о коме је реч, каже се ово: „из ове ^ве једиачине треба израчунати непознате колпчипе х, и Уј и више ништа. Нпје, дакле, чак ни резултат назначен; њега мора ђак сам израчунати. То је ногрешно; јер прво ђак може у томе да иогреши, и друго, а ово је још главније, из тих резултата могао бн се пзвестн један важан критеријум за релатнвни иоложај двеју нравих линија. Међу тнм је тај резултат ушао одмах непосредно у потоњп задатак. Резултат првог задатка није, дакле, стављен онде где му је било пајпрече место, већ оиде где је употребљен као средство за неки други цил>. Такпх и тима сличнпх формалних иогрешака има доста; а поред њих могао бих побројатп п некоје ситнпје. На једном месту се, на прилику, координате једне тачке бележе овим редом : (х, у), а на другом обрнутнм: (у 4 х); за тим су многе важпе једначпне тек онако узгред поменуте. То важп за X V Салмонову једначину - + ^ = 1 и за једначину праве, представљепе у нормалном облику: х соз« + у 8ш«— р = о. Тако је и одељак, у којем се говори о трансФориацији координатннх система, могао доћи испред одељка о правој п кругу ; то има свога методичног значаја. У том одељку могло је бити номенуто и оно врло важно начело, које нам казује да се трансФормацнјом једначина степен њихов не може ни повпсити ни смањити. Без те напомене, не знам, како би се могло без икаквог приговора растумачвтп то, да једначина - -|- ^ = 1, ц 3 ведепа из једначине праве, задане у ортогоналној координатној системи, важа и за локсогоналну спстему (стр. 7. дод. 1\). Опазио сам и то, да је у једној проблеми (стр. 3. §. 4.) решен један специјалан, веома лак случај, док је у збирку примера (стр. 72., 1.) ушао један, који обухвата општу пробдему. Тај пример, према оном што се научило пз поменуте нроблеме, неће моћн по моме мишљењу решит.1 ни један од ученика, а биће и мало проФесора, којима би ол и

поред назначених резултата бно са свим јасан. Поред тога требало бн да уз ово дело нде један прнступ или увод, пз којег би се видело шта је циљ Аналитичној Геометрији, и којим се путем она у том погледу служп. Господапреводноци су до душе написалн један приступ, који би ту прачнину попунно, али тај „прнступ", као н оно „место иредговора к с малим изузетком не вреди ништа. Ми ћемо на оне две странице рукописа, где се говори „место предговора", наићи на ово категорпчно тврђење, даје Аналитпчпа Геометрија „без сумње" најзанимљнвпји део математике, а то је тек ствар укуса; ми ћемо на истом месту видетн, да се ово дело превело п нз тог разлога, што се по њему предаје у 85 средњпх пруских школа. То је лепо, јер та напомена већ даје приличину гарантпју за то да је сппс добар; алн ко зна да број средњнх школа у Пруској иде у неколике стотине, томе неће бити чудо, што се по овоме делу предајеу 35 средњих завода. По латинској граматицн ЕПепсН — 8еу^ег4-а предаје се у 269 прускнх гнмназ.; по елементарној граматици КатМу-а предаје се у 182 средње пруске школе ц т д. 1 ). Ти бројеви говоре свакојако одлучно у прилог књнге, али они не смеју бпти право мерило при оцењивању једнога дела. Најпосде ћемо на тим страницама наћи и то, да су г. г. преводноци у ону запста лепу и врло обилату збнрку примера што пде уз ово дело, унели и „пробраније" прпмере пз 8а1топ-а, Мобтк-а, Виг§-а и ЗопшЈогЈег-а Нећу да говорим о ова последња три дела; о њпма бп се с научне стране могло рећи много што шта; али ћу да напоменем да је у оиште пемогућно украсптп одабрапијнм примернма Салмонове геометрије једну књигу, која треба да нас упозна тек с најпотребнијим основима једне дисциплипе. Дело ученог проФесора Дублинског Колеџа јесте једно у сваком погледу класично дело ; оно управо п није школска књпга, већ је то јеванђељесвију могућнихначеламодерне геометрпје и монументална збпрка многих проблема разрађених на основу тпх начела. Ја се бојим, да и господа преводноцп својом напоменом о пробраниЈим примерима Салмонове геомегрпје нису пали у једну погрешку, у коју тако често н тако радо срљају многи књнжевници, цитирајући крупне наслове и велика имена. Сви наши математичари „читали су и простудирали" Салмона; међутим има их међу њима двојпца или тројица, који су га члтали и студирали, неколнко њпх који су га имали у рукама и нешто учили из њега, неколико који су га видели у некој библиотеци, а сви остали знају за Ј ) Сеп(;га№1аМ Иг <Не &еватт1е [Шетсћ^-Уег^аЈ^ип§ т Ргеиззеп. Јиш — Не?4, 1890.