Prosvetni glasnik

40 8 РАДЊА ГЛАВНОГЛ

њега само из каталога разних књижариица. Ја бцх дакле био за то, да тај део „место предговора" са свим изостаие. Што се тиче „пристуиа," ту бих имаодакажем то, да би он морао да буде разрађен на много ширем основу, онако, како сам то на једном месту ове критике био и поменуо. У том истом приступу има још нешто, што би се морало са свим друкчије објаснити. Преводиоци овога дела кажу на име, да је годнне 1637. Декарт издао дело у три књиге „0 аримени Алгебре на Геометрију ." Ја бих волео да се овде мало споразумемо. То основно дело Декартово изашло је под овим простим насловом: (ЈеотеГгге. За то дело каже Магге 1 ) ово : Ха 0-еогпе1гге с!е Бе8саг1ез п'ев(; раз, соште оп репзе Меп, ип Тга11е (1е Сгеотевпе апа1уИ^ие; с'ез4 ип 81тр1е арегди с1е се сре \ г а роиУ01Г (1еуеп1г сеиеђгапсће (1е 1а бсаепсе, с!ез чие ГИее (1е Пп\ г еп1еиг аига е1е сотрпзе, с'е81-а -(11ге ипе 801Че <1'т<;го(1ис1;Јоп 1'атШеге а ип 1гаИе ^ие Гаикеиг 1а188е а Мге а зез 8иссе,88еиг8 1тте(Иа1;8, е! <1оп1 И 8е ђогпе а 1П(И(}иег 1ез ргет1егеб 1)а8ез. Треба дакле, ако је то у оиште и потребно, да се каже наслов тога дела и ништа више. Што се тиче језика и стила у преводу, он је у главном добар, ма да би се и ту могло по нешто приметити. У превод су ушле па име некоје и досад навек погрешно употребљаване речи наше научне терминологије; стил је где-где сувише тежак и нејасан; тако, на прилику, одмах на стр. 2. рукописа стоји ово: „Познато је, да се при алгебарском решавању геометриских задатака, а тако исто, зва се и из Тригонометрпје да се праве линије, које спрам неке сгалне тачке пли праве имају супротан положај, бележе супротним знацима". Иогрешакау самом преводу има, али ситнијих, тако да не кваре значај целој ствари. Једнаједпна крупна, веома крупна погрешка јесте она, где се говори о неаознатим, а не о ироменљивим количинама у једначини праве, (таб. VI., 13.). Њу дабогме треба исправити свуд гдегод се јавља, јер бисмо се ипаче могли преселити ма и за један часак с Аналитичне Геометрије на поље Алгебре. Према свему овоме што сам досад о овом делу рекао, видн се дау њему стварних погрешака нема; да су и оне ногрешке, којих има, само Формалне природе; да су проблеме веома обилате а примери лепи. Поред одличних учитеља и оног ширег програма по којем се предаје математика у пруским средњим школама, јесге ово дело врло добро за х ) Мапе: ШвШге <1ез баепсез таЉешаидиез е4 рћувјдиее, IV., р. 30.

САВЕТА

тамошње прилике. Оно ће и поред ужег програма нашег уз доброг наставника добро доћи и нашим школама, бар много, куд и камо боље од оних бележака, којима би се ученици без ручне књиге морали служити. С тих разлога част ми је предложити Главном Просвечном Савету, да ово дело прими с том напоменом, да га г. г. преводиоци —не дирајући ништа у суштину његову — преустроје према примедбама које сам у овом реФерату изаео. Благодарим Главном Просветном Савету на поверењу којим ме је одликовао. 3. Фебруара 1892. год. Београд. др. В. Гавриловић, проФесор Велике Школе. За овнм јс прочитан реФерат г. Стевана Давпдовнћа о пстоме делу, који гласи: Главном Просветнои Савету. Главни Просветпи Савет послао мије на преглед и оцену Гантперову Дналитичну геометрију за више разреде гимназија и реалака 0 у српском преводу г. г. Васе Димића и Вл. Зделара, проФесора I. беогр. гимназије, и позвао ме је да кажем, може ли се ово дело за школску потребу штампати о државном трошку. Прочитао сам послати ми рукопис, па упоредивши га с оригиналом, част ми је казати о њему своје мишљење Главном Просветном Савету. 0 самом оригиналу немам шта рећи, јер је о њему стручна пемачка критика изрекла повољну оцену (ХеНзсћгШ Шг <1аз Кеа1зсћи1^езеп; ЈаћгезђепсМе ићег (1аз ћбћеге 8сћи1тсезеп, ћегаи8§е§ећеп уоп Сопгас1 КеШтзсћ, ВегИп 1888.); а и сам Факат, што се овим делом служе 35 реалака и реалних гимназија пруских (СепкгаШаМ Шг (Пе §езатт1е 1Јп1;егпсМзуег№а1Шп§ т Ргеиззеп, Јит-НеЛ 1890.), довољно сведочи, да оно испуњава све погодбе доброг учебпика. Ово дело може послужити за углед, како сс у скромним границама (око 5 табака) може изложити богат наставни материјал, прегледно и систематски сређен и методички обрађен; у њему ће и паставници и ученици наћи све што им је потребно, н онако како им буде било потребно. Преводиоцима се може честитати, што су у богатој школској књижевности немачкој умели учинити овако срећан избор, и нашу школску књижевност обогатили једним заиста одличним уџбеником. Превод је верап; језик чист и правилан. Преводиоци су учиниливрло добро, шго су задатке распоредили по одељцима, на крају сваке веће партије (у ориђиналу се налазе сви за-