Prosvetni glasnik

488

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖМЋ

је свако из иочетка јело 3 — 4 тањира чорбе и по фуите хлеба осим меса. Добротворни утицај трапезарије опазио се одмах и на деци и на родитељима. Деца марљиво похађају школу и боље се уче, а родитељи су безбрижнији и радије их шал.у на обуку. У опште, у последње време стижу гласови из унутрашњости, како су све основне школе у гладним губернијама, у којима се налазе ђачке трапезарије, препуне ђака. Узрок је врло јасан. То је, у главним цртама, помоК, што ју пружа држава и руско друштво сиромашним ученицима пострадалих руских губернија. Та помоћ, у самој ствари, није велика, но разумеће је свако, ко буде имао на уму, да осим тога пола милиуна школске деце тражи иотпору преко двадесет милијуна становлика. Најшира дарежљивост губи се у том огромном мору. Треба признати, да је она у целини колосална, да је обухватила све елојеве руског друштва. Такве жртве ретко приносе и најкултурнији народи. Дао би Бог, да година глади избаци на површину питање о културном препорођају руског сељаштва. * * * У имању Понемоњу (поневјешки ујезд) постоји једна од ретких школа у Русији: женски институт народне привреде, вртарства и домазлука, баронесе Будберга. Омер је институту да даде друштву образовано женскиње, које би се одлично разумевало у сеоској привреди. Два кола младих девојака, која свршише курс у институту, раде већ с највећим успехом на разним имањима централне Русије, ширећи у народу корисна знања што их поцрпеше у школи баронесе Будберга. Институт има свега 25 ученица, од којих само четири плаћају по 150 руб. годишње; остало издржава поменуто имање. Течај се дели на теориски и практички. У првом предају руски језик, аритметику, књиговодство и домаћу хигијену; у другом домазлук, жпвинарство, како се прави сир и масло, сточарство, предење, ткање, пчеларство и т. д. За сваку струку има засебан проФесор. * * * У последње се време нроносе по новинама гласови, како су виши кругови обратпли нарочнту пажњу на слабе резултатс што их дају »градска училпшта (Виг§егзсћи1е), тврдећи, да је влада озбиљно намерила да их реФормише и да оснује уз њих занатлиске школе за коваче, браваре и столаре. То питање претреса на странама друге свеске педагошког месечника »Русскаа Школа" (бр. 2., 1892.) познати писац књиге «Шта је урадило земство ?»

— Ј. Абрамов. 1 ) Поштовани хроничар .РускеШколе" тврди, како грађанске школе не само не доносе користи, већ су штетне и по ученике који их нохађају, не дајући им никакве спреме за живот, и по друштво, пуштајућп из своје средине пролетаријат који гине у нераду. Грађанске школе, пише г. Абрамов, не стоје ни у каквој вези (по свом програму) с другим руским школама. Многе ствари, које средње школе дају у најиижим својим разредима, кандидати грађ. школа никад не уче; с ј едне стране тај Факат, а с друге приличан бро;, течаја, затвара тим ученицима врата средњих школа, где би се могли даље образовати. Оста.ју техничке и средње економске школе, у којима бп могли завршити своје васпитање и добити сведоџбу, као реално право на рад у животу ; ну тих школа има неколико за целу Русију, нз средње градско становништдо нема средстава, да у њнма даље издржава своје синове. Из грађ. школе дакле треба одмах ступити у живот, а оружје, које она даје свом ученику за борбу у животу, тако је слабо, да он подлеже скоро на сваком кораку. Младићи, који излазе из н>е, знају читати, писати и рачунати, т. ј. толико, колико би научили не ступајућп никад у грађ. школу. Остали впредмети", што их предаје та школа, немају с једне стране никакве везе са животом и с оним што ученика чека у животу, а с друге тако су раскомадани, да цео течај представља гомилу одломака свакојаких наука, и као такав не утиче на интелектуално развиће својих ђака. После 3 —4 год., од дана кад је изашао из грађ. школе, кандидат њен је заборавио скоро све „предмете", и кад га упоредите с младићем, који је свршио само основну школу, видећете да нема међу њима никакве разлике. Највеће је зло (и то је најјачи аргуменат противу грађ. школе) што младићи, походећи грађанску школу, пропуштају најбоље време, кад треба изуЈ ) У овај мах излазе у Русији ови руски педагошки листова: Вђстникђ Воспитан1а (научно популаран журнал за родитеље и учитеље, Москва, год. 8 књига, ц. 5 руб.); ВоспитанЈе и обучен1е (месечнвк, Петроград, год. ц. 2 руб.); Г и м н а з 1 н (месечнак за Филологију и педагогију, Ревељ, ц. 8 руб.); Журналг Мив. Нар. П р о с в. (месечник, Петроград, цена 14Ч. 2 руб.); 0 б р а з ован1е (посвећен нитањима вишег женског васпитања, месечник, Петроград, 5 руб.); Педагогическ10 Сборникг (издаје главна унрава војначких школа, месечник, Петроград, 5 руб.); Русск1и Началвннп Учитедв (месечник, Петроград, 3 руб.); Русскал Школа (општепедагошки месечник за тколу и породицу, Петроград, 7. руб. — ј едан од бољих журнала); Ц е р к о в н о-П риходскал Школа (издање кијевског епархиског училишног савета, месечник, Кнјев, 3 руб.); и ови недељни листови: Школвное Обозр4н1е (Одеса, 5 руб.); иЦерковннл В$д о м о с т и (Синодско издање у Петрограду). Свега једанаест журнала и новина.