Prosvetni glasnik

I

490

КЊИЖЕВНЕ ОБЗНАНЕ

за њиховим леђима почиње се одмах она мешавина од неколико стотина лица разних сталежа; мешавина, коју ћете наћи само у црквама и на читањима за народ. Гимназисти у својим беличастим капутима, слушаоци права с плавом огрлицом и узаним университетским сабљама, војници разних пукова и разне врсте оружја, пуни трговци у свом типичном оделу, помоћници са својим облигатним сг на крају сваке речи, плаве девојчице сањалачког лица, вредни радници црних руку, старци с унучићима, матере с ћеркама — све се то слило у једну целину и мирно чека да се отпочне предавање. Мене је удивило достојанство, с којим се држи та разноврсна аудиторија. То није улична светина, која је дошла да блене, да се смеје, да ларма, да утуче време. Већина од њих има неколико сахати слободног времена, може бити и мање, па сам Факат, што је дошла да га проведе у ноуци, сведочи о том да јој разуме значај. Њихово владање доказује вам да је аудиторија за десет година рада најблагородније утицала на своје слушаоце. У опште, то живо интересовање, што сија с лица слушаоцима, и то одлично понашање, израз дубоког поштовања према самој ствари — ретко ћете наћи код других, просвећенијих аудиторија. Тачно у два сахата почело се предавање. Оилни глас г. Шведова јечи по просторијн опширне сале; речи падају тако јасно, да их чује и разуме и последњи слушалац у најудаљенијем куту. Целина говори о топлој љубави лекторовој према малом, а јуначком српском племену. Он је скупио сав материјал, да изнесе Црну Гору у што лепшој боји, а уредио га је тако вегато, да би од нас мало ко био кадар да искаже више и леише о Црногорцима у току од 30 минута. 1 ) Говорник је у кратким потезима прошао све што карактерише Црну Гору: стару историју, заједничку с нама, па повлачење у горе пред јачом силом, светлу вековску борбу с неверијом, борбу, из које изађе данашња повећана кнежевина; Црногорца у боју, у светлости разних занимљивих прича о јунаштву му; Црногорку, вредну домаћицу и верну љубу ; културно стање Црне Горе, гостопримство, обичаје, посестримство и побратимство; живот на Цетињу и кнежев суд, свештенство и војску, реформаторску радњу кнеза Николе и српске идеале, у којима Црна Гора игра улогу важног Фактора. Предавање пратиле су и у ) Г. Шведов је у опште мајстор у писању попударних књига. На једиом табачићу он је кадар да исдрпе најопширнији предмет. Мени је познато дело му > 0 еоли* (Хе 8е1), на Француском језику, које је у Паризу на конкурсу добидо прву награду. Ево већ две године како он спрема ошпирно предаваае о Србији. Оигурно израда сдика задржала је поштованог аутора, те га јопг није могао прочитати.

тумачиле слике. Кад говорник куцнеузвонце, један окрет завртаљке н гас престаје светлити, а сатега тадгса почиње бацати у тамној сали на велико бело јако освећено платно слике и прилике из црногорског живота и из Црне Горе. Једно за другим ређају се разни типови црногорски, мушкпња и женскиња, јунака у боју, домаћице у кући, изгледи разних градова (Цетиње, Вар, Подгорица), црпогорска кућа унутра, пастирка у горама, војска, кнежев суд, портрет кнежев и кнегињин, престолонаследнпков и некојих јунака и т. д. и т. д., око тридесет разних врло лепо израђених слика. Слике су изнеле слушаоцима пред очи оно, што није никакав опис у стању; с њпма предавање потауно постиже свој смер и остаје као тумачење њихово дуго и дуго слушаоцу у глави. Предавање се јако допало. Бурним тапшањем изазвала је публика неколико пута симпатичног писца. После предавања изађе на естраду млада девојка и етаде певати уз пратњу гласовира разие арије из руских опера. Треба видети она одушевљена лица, па да судите, како силно утиче уметничка музика на ту мешовиту публику. Један обућарски помоћник, који је седео крај мепе и с којим сам се упознао пре читања. често би узвикивао у одушевљењу: Как-в хорошо! Какљ хорошо! О том, да музика давно утиче на њега, као и на целу аудиторију, говорило је и то, што узпмање високих иота није изазвало нигде смех, као што обично бива код слушалаца те врсте кад први пут чују уметнички разрађену мелодију. Певачица је на опште захтевање морала поновити. После песме давао је неки вештак, с истим успехом, такође уз пратњу гласовира, читав концерат на труби. Мој обућар и опет је шаптао: КакЂ хорошо ! Мало после три сахата свршило се то народно читање са сликама, песмама и музиком. 1 ) Публика се разилазила, разговарајући се о Црногорцима. Био сам очаран, наелектрисан. Никад нисам веровао, да утицај живе речи, спојене са сликом, може дати тако сјајне ресултате. 'Го је сила, којом треба да се послужи свако, ко хоће да шири просвету у најдубље народне слојеве. Систематски рад у том правцу дао би, за извесно време, најлепше резултате. После предавања лутао сам дуго по улицама петроградским, размишљајући како би се код нас дало тим начином много урадити и како се ништа не ради. Зашто ? х ) Така народна читања приређује Педагошки Музеј двапут недељно: четвртком духовног , а недељом светског садржаја; улазндца није никад већа од 5 коп. (15 пр. д.).