Prosvetni glasnik

66*

СИМА МИЛУТИНОВИЋ, САРЛЈ.1ИЈА

511

ној Неви за студени. али то Сими не сметаше да учини. После 15 дана боравка, а „ кад се почне по сваки дан више и више опажати зима, густота воздуха, отуда обична тавнина тамошњи дневи умножателно наступати, погледам и ја на моје перје, у којему ме ту застаје северна стужа, и то ме опомене завирити и у своју хазницу, па кад ме и то увери, да је само риба без хлеба ужурим се одма, и преко све воље, шеснаесто јутро, како сам ту дошао, седем оиета на делижанс и похитим опета у Москву." Тим заврши пето писмо од 30. августа, а у шестом од 15. септембра прича о боравку у Москви. Одсео беше опет у Бођанскога. Том приликом посетио је светотројички манастир; упознао се са Јазиковом, који је по одласку Симину из Москве умрво, те за њ вели : »Плачући је лепао, вечиоот нам га утешај, А певајућ' плакао, свемогућство г' награждај." Прича нам и о Крижанићевој граматици, коју је нашао Бођански у синодалној библиотеци, а и о његовој „Историји Словена м , што штампа ио старом руском рукопису. писану владиком ; ову ће Историју да преведе „ако икако узмогне". Неколико дана би на дому Понова, с ким и пође у Харков. На путу га стаде грозница млатити. 87 ) У Харкову би на стану у архијереја Инокентија. Ту се састане и са Погодином, који се из Србије враћао, а и са Срежњевским. Овоме је у албум ове стихове забележио : »Нејма веће на свнјету среће, Нит' важније живота радости Умној тнари, богонодобнику, Но кад себе свуд у сваком нађе, Истородцу и јединоверцу. Ту је свијет за духовну дику, Ту је и храм озбиљске светпње, Ту ј' божества присуствије вечно!...? Себезнан се у Славану ирену. Упуствпје већ је из'бро свО ј Ско , С тог да Бог да никад не сврнуо, Нак свим слава, то најлише Слав'ма, Ал' њихову све ј' највећа Богу; Спаса с' Д1'Же, спасу верпо сл^же, Спас боговски све спасавд сверне." Трећега дана пође у Николајев поштом; стигавши доцкан у вече иревезе се на скели иреко Буга. Стигне и у Одесу, састане се са Пл. Симоновићем, а и упозна са Срби81 ) Седмо иисмо од 34. септеибра.

ном Косанчићем. Осмога дана дочује, да нема више лађе, те се спреми «брез оклева по суху и на приватним колима отале пј _/ товати."* 8 } Из Одесе пошао је на Акерман, да посети гроб Томе Милиновића и жалосну му Фамилију, камо једва стигне трећи дан. Два је дана и ту пробавио, па пође понесавши два рукописа Тсмина да штампа, И у Исмаилову пробави два три дана, а у Галцу осам очекујући лађу. Лађа му код Ђурђева наседне, ге ти он преко „Ибраилова" у Букурешт Алекси Симићу. Код њега и мајор Мише пробави три дана, па се занути у Оршаву. 8 *) У Оршави је наишао на Лазу Ф. Поповића, код кога проведе до подне, иа по ручку на колима пође за Дренково, камо стигне тек сутра дан Другога дана био је већ у Земуну. Тако после нет месеца видео је опет Београд.* 0 ) Сад је Сима мислио да отвори некаку пивару, те да њом поправи своје новчано стање. Управо од то доба и бавио се само том мишљу и писањем. Пивара му се угнула под дугом, а из пера му је изишла трагедија Карађорђе, која ни до данас није штампана,* 1 ) а можда и недовршена. 1 Уз сиромаштво му се и болест наповеза. Како се вратио с пута, на ком је испрозебао, пао је у одар, с кога се диже тек јула месеца, али ни тада не би потпуно здрав. Час по час занемогао би, па се опет отргао. Почетком октобра „грмачно" занеможе, али његова природа, и овај пут истина последњи — надјача. Декембра месеца паде по ново у постељу, с које се и не диже. У највећој оскудици, а као секре88 ) Писмо осмо од 11. октобра. 89 ) Девето писмо од 1. новембра. 90 ) Посдедње од 1. декембра. 0 овом путу имају две три анегдоте у Вудовића. У једној, стр. 336., прича нам, како им је државни »совјет 1 дао за пут пет стотина дуката. Кад су били на половида пута, опазе нитомци, да Сима немилиде расипа новад. Просјаку баци п > два три дукага у капу. Кад они виде, да тако не ће моћи ни из Влашке изићи, камо ли до Кијева доћи, скину с њега ћемер, и припашу једном питомцу. Сими и то би право. —У Кијеву, прича на стр. 338., да је видео, како владика таји пчеле ради забаве. То му се свидедо, јер на лак начин може се доћи до богаства, за којим је тако јако жудео ; те када се врати, накупујепЈНо кошница, и да их негде на чување, те испропадају. На истој страни вели се, да је на граници Влашке био купио много пдатно, чувши да се може у Русији скупо продати. Мисдио је, да извади иа платну сав трошак и да извенади »совјет* вративши у државну касу 500 дуката. Али та у Русији због тога платна у мало не затворе, а платно се прода с веливом штетом. 0 овом _у поменутом његову опису нема ни речи. Вуловић узима, да је тај пут Симин био 1845. 91 ) Мидићевић, Поменик.