Prosvetni glasnik

ФРАНЦУСКА И ЕГ љењу, о срцу и осећању за а сапаШе в не могаше ни речи бити код Л.уја XIV. и његових саможивих министара. Свет је мислио да је циљ саможиве политике краљеве да згрне сав новац од својих поданика у своје касе, те да тако осиромаши народ и да нико нема независан положај но само он. 1675. гувернер ДоФеније пише Колберу: «Не смем да пропустим, а да вам не опишем беду, у коју је ова провинција пала. Трговина је са свим престала; са свију страна долазе и моле ме да представим краљу, како се не може више илаћати данак. Уверавам вас, јер знам поуздано, да је се за време зиме већи део сгановника у овој провинцији хранио хлебом од корења или жира, и да и сада једе траву с ливада и кору од дрвећа. и Млегачки посланик, Оогпешсо Соп4апп1, још 1678. год. вели: сви без изузетка с највећом чежњом желе какав догађај, који би их из тако дуго сношеног ропства избавио; нестрпељиво жуде за догађајима, који би могли да измене стање ствари и притеку у помоћ њима. Његов наследник Себастијан Фоскарини описује бедно стање па вели: како сви сталежи под спољним знаком неме покорности прикривају своје симпатије за револуцију. Па и сам Боше као дајеувидео беду положаја, и препоручује краљу Хенрику IV., који се више бринуо за добро народа. Сваке године дизао се по какав устанак Најзнатнија беху два; један од њих беше 1675. за време рата коалиције противу Француске. Устанак тај био је у Вордоу. Ту скочи народ на оружје, поби порезнике и полицајце, попали надлештва и архиве, и убијао је свакога ко не би пристао уз њега. Краљеве трупе беху тада у рату, и он је морао да преговара с устаницима, давши им амнестију 11. јуна исте године плануше устанци у К а за тим у Хап1;е8-у. Генералитет у Коиеи-у јављао је краљу да од 400,000 становника њих 50.000. не спавају на слами! 1689. беху Финансије до тога доведене, да не само што су створена нова звања, која су продавали, и за новац давали привилегије варошима, већ је била таква оскудица да су скупоцени мебл од масивног сребра, које је украшавало сале верзаљске, исковали у новац. Како је било бедно стање Францускога сељака, најбоље сведочи Уаићап, коме имамо разлога потпуно да верујемо, јер је он био у блиској

ЛКСКА РЕВОЛУЦША 51 5 околини Луја XIV. и није имао потребе да измишља. народа дошла је до нросјачког штапа, и она је просјак; од оних 9 / 10 — 5 / 10 су у стању да онима уделе милост, од осталих 4 / 10 З ј 10 су потпуно подлегли у дугу, а само она последња '| |0 у стању је да добро живи, — а овамо иду чиновници, свештеници, трговци, племићи, Официри, и то све не износи више од 100.000 породица! Луј XIV. сам је своју политику осудио. Умирући он је свога унука световао: да се чува ратова и да штеди своје поданике! Данже, који је 50 година бележио милосрдна дела Луја XIV., 1. сеитембра 1715. хладно је записао, без икаквих Фраза: крал је јутрос умрво у 8'! 4 часа. Апсолутизам је сам себе својим рођеним делима сахранио. За грехове свога претка морао је да испашта један добри, али слаботиња краљ —- Луј XVI. Кад се он крунисао у Ремсу, нико није био дошао из Париза. Русо као да је осећао буру, говорио је још 1760. год: «они верују у данашње пање, па и не мисле да ће се изменити, да ће велики постати мали а мали велики, сиромах ће постаги богат, а монарх поданик" ! Феудализам је уништен као политичка моћ, али је још постојао, као социјална система, истина доста ослабљен. Међу тим терети Феудализма постојали су. Племство, свештенство и краљеви увећавали су земљу на рачун својих поданика. Број становника умножио се, а земља остала иста, дакле отуда и већа сиромаштина. Свештенство пре револуције бројало је до 130.000. душа, племство 140.000., а Иегз еШ, како се ту разумевао остали непривелеговани свет , износио је 25,000.000.! Земља је била подељена овако: Ј | 4 у рукама свештенства, 'ј 4 у рукама племића, '| 4 припадала је краљевским доменима, а остала '| 4 трећем сталежу. Дакле 130.000 свештеника имало је јвдну четвртину земље, 140.000 племића другу четвртину, краљевска породица трећу четвртину, а од 25,000.000 сељака и грађана имало је ону последњу четвртину! Племство и свештенсгво било је скоро 180 пута богатије но трећи сталеж! Каква је дакле могла бити разлика између појединаца — племића и го(;ипег-а! И свих тих 25,000.000 душа имали су да се од оне