Prosvetni glasnik

5 1 6

НАУКА И

НАСТАВА

четвртине хране и издржавају, да плаћају целокупни државни апарат и све раокошне потребе краљевског апсолутизма! Племство и свештенство беше поштеђено од плаћања порезе — већ је то чинио само трећи сталеж. ТТТ то се привилеговани сталежи већма множили и потребе све већма расле, то су терети на сељаке бивали све тежи. Сељаци живљаху но бедним сламним кућерцима без баџа и прозора! ТЈегв-еШ делио се опет на грађанство — буржоазију, која се још из раније почела одвајати од сељака, на гоШпег8-е т.ј. уПашз-е, и на зегГз. Коћшегз-и имали су право својине и били су лично слободни, ма да грцаху под огромним теретима агтсолутизма. 8егГв беху прави робови без права на својину и личну слободу. Њих је властелин могао продавати и располагати њиховим животом. Тих вегГз — било је до скоро милијун душа. «11 у а с!опс с1е8 реир1еб сћгеУегш ^ептзапГ с1ап8 ип 1гјр1е е8с1ауа§е 8ои8 с1е8 тошез дш оп1 Га11 уоеи сПштШГе е1 <1е раиугеке" ! — писаше Волтер 1771. кСире, писаше Волтер Лују XV.", у вашој војсци има 30.000 робоваиз Ргапсће-СотрГе. Кад би неки од њих заслугама својим постали оФицири ислужили свој рок, добили пензију, и место да се врате браћи и оцевима својим у бедну колибу, продужили животу вароши, у угоднијем и лепшем стану, то ипак они при смрти својој не би могли распоредити своје покућанство и уштеду, јер све по смрти њиховој припада господарима њиховим"! Робови у Јига беху својина попова, и они немађаху ни породичних имена! У осталом за (< сеНе сапаШе", како говораше маркиз с1е Рапдегоп, доста му је име једног светог Јована, Петра или Павла Али и ако го1ипег8-и беху лично слободни и правни, ипак и они веома бедно живљаху. Они су имали да плаћају и племству и свештенству и краљу. Они су плаћали «роиг 1:ои1; 1е шопс1е" и (( <1е 1;оиГ 1е гаопс1е». Свештенство се молило Богу. племство је ратовало(?), а трећи сталеж, оних 25,000 000 са '| 4 земље, дакле непривилеговани сталеж, «(1е8 §еп8 с1е па188аисе хдпоШе", како се вели у једном едикту Луја XIV., плаћао је све терете 1 ). Сељак је имао да плаћа племићу његова господарска права: 1ез 1об.8 е1 гепГ8 ои ВашћаиЈ, ра&е 11.

с 1 го И 8 саАсе18, то је нека врста права трампе, — продаје земље. Сељак кад је продавао коме земљу, морао је платити господару свом 1 / 7 од цене за коју је продао имање. Ре сепз , то је годишња рента, она траје вечито и не може се откупити Ако се не би уредно шаћале, сопственик би често губио земљу; 1а 1а,Ше 8е1дпеиг1а1е — господарски порез, који по кад што беше два пут већи од закупнинз (1е сепб); кулук 1а согоее, који одузимаше сељаку 52 дана годишње, када је морао да ради своме господару; 1ез реадв8 — таксе властеоске на мостове, путове, тргове ; 1ез ђапаШез — по овом праву власгелин је могао да натера сељаке да се служе у својим пословима алатима племићским, млиновима, пећима њиховим и т. д., и зато је, разуме се, сељак морао да плаћа; с1гоИ с1е со1отђгег да се сељаци брину о његовим голубовима, с1гоИ с1е дагеппе —право на зечарницу ; сЈгоИ с1е гаоаде , по коме су праву њиве сељакове биле остављене на милост и немилост голубовима и дивљачи властелинској. Попу је плаћао сељак десетину — 1а Шпе; а владаоцима разне посредне порезе — као: порезу на со, саобраћај, трошарине и т. д. Рачуна се да је у крајевима, где је беда била највећа, сељак плаћао од сваке сто тине динара — 53. дин. на земљиште, приход и личну порезу; 14 Ггс8. (дин.) десетина свештенству; 14. Ггоз. десетину своме господару; од осталих 19 дин. плаћао је посредне порезе и живео 1 )! Десетине нису биле праве десетине — него су често износиле као дваестине и триестине. Они, који су наплаћивали трошарине и посредне порезе, глобили су свет. Најнесноснија беше пореза на со. Она не беше у свима провинцијама једнака, те је с тога и цена соли варирала, тако да је у неким коштала цента соли — 8 а у неким и ио 62 Франака. Сваки Француз који је навршио 7 година, морао је годишње да купи 7 Фунти соли. Сељаци су веома бедно стајали у Шампањи и Лотрингији; боље у Елзасу, Бретањи и Фландрији, а у Вандеји одржали су се стари патриархални односи између племића и поданика. Русо својим живим стилом црта беду ондашњега друштва (у чланку за енциклопедију о политичкој економији): «3ар све ■ј В1088, стр. 22. и 26-