Prosvetni glasnik

524

НАУКА П

НАСТАВА

чланове жирондене: ГЈапјшпаГв-а, 1^оиуе1;-а, ^агтеге-а , 1бпаг(1-а , 1еге\ 7 еШеге-а , ћ,ераих-а и друге. Они посташе опет вође. Робеспјеров максимум цене конвенат оиет укиде и допусти слободну конкуренцију. Тако исто конвенат укиде декрет о врховном бићу и прогласи потпуну религиозну слободу. Држава званично није помагала ни један култус. Ко је хтео да врши какве религиозне обреде. могао је то унутра, у својој кући. Конвенат је приређивао светковине декада, али нико не мораше, већ, ако хтеде, могаше присуствовати. Па није ли ово Волгер и тражио ? Зар се главна заслуга његова не сводн на његову борбу противу религиозне интолеранције, а за деизам и потпуну религиозну слободу ? Оно за што се Волтер својом јетком сатиром борио, то су остварили жнрондени и термидорци. Он се борио за потпуну религиозну слободу — и то су створили термидорци. У Волтеровој држави нема државне званичне вере, у Русовљевој има. Волтер тражи, да сваки верује како хоће; Русо допушта грађанину своје државе, да у души верује шта хоће, алн он мора да поштује државну религију. Он протерује таквог грађанина, који не поштује државну религију, не као безбожника, но као рђавог грађанина. 1 ) Није ли потпуна религиозна слобода то исто што и принции индивидуализма, веруј шта хоћеш и како хоћеш, државна вера не тиче те се. Религиозна слобода Волтерова победила је у револуцији државну веру Русовљеву. У СФери рада и индустрије такође је био победилац индивидуални принцип. Физиократско 1а188ег Шге, Шззег раззег, победило је потпуно уставом од 1791. и 1795. г. Дигнуте су све сметње личноме раду еснаФи, унутарњиђумруци, и прокламована је потпуна слобода рада, потпуна конкуренција индивидуалних подобности. Индивидуализам то и тражи ; он не допушта држави да се меша у послове својих поданика. већ тражи од ње да она гарантује личности њезину индивидуалну слободу и имовну сигурност, а остало нека пусти да иде како иде ! Мање је конзеквентан индивидуализам био у политици, и ако је и ту био победилац. И устав 1791., и устав од 1795. г. грађен је по принципима Монтескијевим. *) Хетнер, стр. 479.

Устав од 1791. је слободоумнији. И једним и другим гарантује се свакој индивидуи њено индивидуално право, лична и имовна сигурност, слобода кретања и рада у друштву ит.д. Али као сталеж (а оба су устава дело трећега сталежа), који је извојевао своју Фактичку моћ својим материјалним имућством, које је опет тековина његовога труда и зноја, а не привилегија по рођењу, он је задржао и право цензуса — у ирвом уставу мален, а у другом (1795.) много већи. Нндивидуализам је дакле победио у свима обласгима живота. Заједно са својом победом узднгао се до ираве своје моћи и стекао је сва политичка ирава — трећи сталеж. Ми у овоме видимо логику историје. Који је ред људи био највећи противник племства, па било то активно или пасивно, који је други сталеж и могао бити природни наследник социјалне моћи племства, до ли грађанство ? Грађанство је било то и пре револуције, само му је племство спорило, као сваки сталеж, коме други одриче опстанак. Онај сталеж који највише зна и највише има, тај је и најмоћнији. Рад, трговина и индустрија били су у рукама трећега сталежа. Из његове средине ницаху учени људи, који се бораху за интересе свога сталежа. Кад се Сије питао : Ои'ев{; се дие 1е Иегз-е1а1 ? Тоић 0и'а-М1 е1е јивди' а ргезеп!; с^апз Г огсЈге ро1Шдие ? Шеп. Оие с1егаапс1е-1-П? А е!ге дие1дие зсћозе, истина трећи је сталеж био 1;ои1;, али и пре тога — пре револуције —• није био иеп, већ баш на против дие1дие 8сћо8е. Француска револуција је признала и политичку моћ, поред Фактичке, трећем сталежу —• буржоазији. Сада је заиста трећи сталеж постао к>и!;. Појаву и владу јакобинаца можемо сматрати као иокушај четвртога сталежа, да се испне на површину друштвену, а Јђл. је покушај био узалудан, јер је по логици историје природни наследник Феудализму била буржоазија, а не четврти сталеж, а апсолутизму уставна монархија, а не република, и принципу аукторитета — индивидуализам, а не солидаритет. Духовна култура подиже се на материјалној, а та материјална култура била је у рукама трећега сталежа. Културнији побеђује некултурнијег. У рукама трећега сталежа бејаху капитал и знање — било је дакле све. И он је тражио да и полигички