Prosvetni glasnik

ФРАНЦУСКА И ЕНГДЕСКА РЕВОЛУЦИЈА

1е могла пристати на гоњење свештенства, па и католицизма, али је сујеверица о паклу и рају била довољно јака да је задржи у крилу хришћанства. Пуританизам није успео са свога политичког карактера, а деизам са свога философског карактера. Али и ако нису успели, то је ипак резултат њихове борбе данас несумњив, то је — религиозна толеранција.

Три прииципа, вели Л. Б 1ан, владају у свету и историји : аукторитет, индивидуализам и браство (солидаригет). Принцип аукторитета оснива живот нације на слепој вери и сујеверном поштовању традиције, на неједнакости. Принцип индивидуализма гледа на човека као да је вгн друштва и независан од њега, чини га јединим судијом себе самога и свега онога што га окружује, преувеличава осећање његових права и, не указујући му на дужности, оставља га његовој рођеној снази. Принцип браства рачуна да су сви чланови велике нородице (човечанства) солидарни, хоће да организује друштво по обрасцу тела човечјег, да се друштвена власт заснива на уверењу и добровољној сагласности срдаца. Као ватрен поборник принципа браства он га, разуме се, највише и уздиже. Али ипак признаје неопходност у историји и она два прва принципа — аукторитета и индивидуализма. Човечанству су у своје време требали и Лутер и папа; али принцип аукторитета свршио је своју улогу, а индивидуализам своје дело; будућност неприпада ни Лутеру ни папи. Католицизам је увео принцип аукторитета и владао је све до Лутера; индивидуализам је увео Лутер и он господари нашим временом, он је душа ствари. Брасгво су прокламовали монтањари, и тај је принцпп још у сФери идеала 1 ). Нема ни мало претеривања у овоме, кад се само баци поглед на историју јевропскога друштва од хришћанства па до 'Гиш!^' Јг ® ИТИ кан Д а с тога: шхо за време пететогогл)15пч1» ! 1 1 таВа '(; На '' е на могао им ати цркве, нити је смео и н - а бо10и °л.е, те се слабо и могао павикнути ретке' иојавр п^ И ^о Р , еЛШИ °д НИХ '""' реда - Дриг су и сада врдо свештенит-и п а " ^ р - тги ће У 3 Р 0К ка0 бити : ш т° оу ма , 0 ул ,р„„; н « и онако нсто образовани као и он, или бар \ норппрлаГт^о Д а читају, па и дапишу. И данас има читати ' кра Ј ешП1а Д оста свештепика, који не звају читата, већ су молитве научили а на памет.«

1 ј Луј Блан, 42.

данас. Та три принципа заиста постоје у умној и иолитичкој СФери живота, за њих је вазда много жртава падало и у старом, и у средњем, и у новом веку. Али се у историји јевропскога друштва, од хришћанства па на овамо, види и поступност у развићу овихтрију принципа. Првоје господарио принцпп аукторитета, за тим принцнп индивидуализма, а да ли ће и принцип соладаритета славити своју победу, то је питање будућности, али је Факат, да је он идеал многих. Који од ових принципа влада друштвом, он и одређује конституцију друштва. Док је господарио принцип аукторитета, деоба друштва на сталеже заснивала се на томе принципу. Племство (и свештенство) средњега века заснивало је свој привилеговани положај на поштовању традиције. Оно само није стицало тај свој привилеговани положај, но га је наслеђивало од својих предака. Нови принции, принцип индивидуализма, био је противник сваке традиције; он је тражио индивидуалну слободу. Личност по њему стиче свој положај у друштву, не по традицији, не по генеалогији свсјих предака, но својим индивидуалним подобностима. Индивидуализам, срушивши традицију, дакле иринцип аукторитета, срушио је тиме и стару конституцију друштва, и учинио је други распоред друштвених Фактора. РеФормација је победа индивидуализма у религији, а Француска револуција победа у материјалним и политичким односима друштва. У религији и философији господарио је аукторитет, у индустрији — привилегија еснаФа, опет аукторитет, у политици апсолутизам, — дакле аукторитет. РеФормација и револуција све су ово уништиле. Индивидуализам је устао противу аукторитета у философији — у школи Волтеровој, у политици — у школи Монтескијевој, у индустрији и трговини у школи Тирго-а.') Све ове школе победиле су. Русовл>ево браство и република нађоше ватрених присталица код јакобинаца, којима беше глава Робеспјер. Изгледало је, као да ће они победити. Али само четири месеца трајала је терорска влада Робеспјерова — обожаваоца Русовљевог. 9-ти термидор био је победа присталицаМонтескијевих, Волтерових, Тирговљевих — иобеда индивидуализма Термидорски конвенат опет поврати у конвенат Ј ) /1уј Блан, стр. 43.