Prosvetni glasnik

68*

5*7

и дажбине поповима. Тако је Француска револудија извојевала човечанству религиозну толеранцију и потпуну слободу мишљења и говора. III. У економним односима. Видели смо да се цела земља пре револуције делила на три дела, и да је само једна грећина припадала оној огромној већини — народу, а две трећине оном маленом броју племића п свештеника. На ипак је зато његова земља издржавала државу, плаћајући порез и остале намете, а оне две трећине, племићска и свештеничка, беху потпуно слободне од општих терета. У Француској револуцији црквена земља распродата је — сељацима и другима ; а кад оно племство покушаваше да туђинском помоћу угуши револуцију, би им имање конфисковано и распродато. Тако готово сва земља иређе у руке сељака иоседника. Па и ако се револуција свршила рестаурацијом Бурбона, ипак ни племство ни свештенство не покушаваше озбиљно да поврати своје земље — већ племству за владе Карла X. би вотирана сума од 1000 милиуна динара као накнада! Нреласком земље у својину сељака престали су десеци и друге неправичне дажбине Феудалне. Револуција је еманциповала рад. Трговина је добила слободан полет; укинуте царине између појединих области; 15. Фебруара 1791. укинути еснаФи ; 7. јануара 1791. гарантовано индустриско право својине и нропаласка ; уведен десетни систем мера ; пореза се сада нлаћала ио имућности. и уведена је директна пореза и т. д. Колику је и какву услугу човечанству учинила Француска револуција, еманципацијом рада и земље, најбољи је доказ савремени развитак земљорадње и индустрије. Под старим системом друштва рад није поштован, но нрезиран, нарочито земљорадња. Културни историк Леки вели, да историја рада, по значају своме, одмах долази иосле историЈе мисли. Индусгрија не само што утиче на народно благостање и ствара га, но и на мишљење и идеје и мења их. Где постоји ропство, ту се презире рад, а поштује леност. А где ропство постоји ту су ниски морални појмови — најбољи нам је Доказ за ово суровост осећања код Римљана и неосетљивост њихових живаца према болу својих ближњих. 1Нто је слободнији онај који ради, то

је и производ тога рада обилатији и обрнуто. Слободан зна да ради за себе, и, разуме се, онда је и тај рад продуктивнији, него кад ради без своје воље а за другога. Користећи пак себи, користи и другима. Земљорадња је далеко бедније стајала за време Римљана, него у средњем веку. У старом веку роб је био покретна ствар без свога Ја, без права на мишљење и осећање. У средњем веку било је поред робова, привезаних за земљу (чији положај ипак беше бољи но у робова римских), и иолуслободних сељака, и то доста. А земљорадња у данашњем веку, поред напретка знања људског, још је на вишем ступњу.

Погледамо ли ма на који демократски модерни устав, видећемо, да је већина принципа њихових, ствар Француске револуције. Декларације човеч. права ушле су скоро у сваки демократски устав. Идеје Француске револуције, пренесене су и у остале земље, али не мирним путем. Противу револуције усташе мал' не све крунисане главе јевропске. На једној страни стајала је легитимна Јевропа, а на другој револуционарна Француска. Идеја је победила силу. Али то исто одушевљење умео је вешто да експлоатише и генијални Бонапарга. Докле га једни славе као генија, дотле други гледају у њему само крвавога касапина, који је извео на кланицу 2 — 3 милијуна људских живота ! Истина није у крајности. Нема сумње, да је Наполеон био геније ; али исто тако нема сумње, да је био један од највећих касапа човечанства. Али поред грдних несрећа, које је нанео човечанству толиким крвавим ратовима, неће бити само штете од његова рада. Генији и кад руше стварају. Није ваљда само освајачка политика Наполеонова и мисао његова о универзалној монархији онако тесно везала све крунисане главе противу једнога самозванца, противу једнога плебејца. Сама иојава Наполеонова имала је у себи нечега бунтовничкога. Бонапарта, тај мали Корзиканац, био је плебејац. Дојучерашњи артиљериски потпоручик, постао је сада најмоћнији имиератор, који се носио мишљу да обнови универзалну монархију Карла Великог. Они — крунисани владаоци јевропски, од којих сваки у евојој генеалогији броји бар по једно туце славних пре-