Prosvetni glasnik

ПРОТОПЛАЗМА II IIА ДРАЖЛ.ИВОСТ

укоченост, која се посде неколпко сати може да одстрани, ако се биљка подије. Ако се лишће у мимозе дражи брзо једио за друшм, то губи привремено надражљивост. Код биљака, које у сдободи расту, внди се како, кад почне киша да пада, брзо спужтају на ниже своје лишће. Кап кише ударом изазива покретање. Али после неког времена почиње лишће опет да се дагано уздиже и ширн, ма да киша још непрестано иада. — Ако се биљке неколпко дана држе у тами, то им дишће губи такође подобност да одговара на надражаје. — Посде кише опораве се биљке у брзо и постану поново надражљмве. И дишће, које је дуже времена бидо у иомрчини и усдед тога се укочило, може поново, кроз некодико сати, да постане надражљиво, кад се издожи сунчаној светлости, наравно, ако није сувише јако претриело. Штете, које су органи за покретање у мимозе за време укочености претрпеди, може бпљка, у извесним границама, још да поирави. Али биљка угине, ако су повреде веће и не могу впше да се одстране. Лишће мимозе, које се налази у укоченом стању, не виси на ниже, већ је шта више раширено, као оно у надражљивом стању. Из тога пзлази, да овде има потребне напонске снаге, те да се кретање врши. али је махина у ствари оштећена. Дражење оваквог органа. не изазива кретање, онако исто као што отварање вентила не може да стави у кретање какву покварену махину. Жнвотиње и биљке, докле год имају довољно хране, приводе свима живнм деловима свога тела потребне напонске снаге Али само зелено обојене биљке могу да преобрате таласава кретања светдости у такве напонске снаге, какве су организмпма потребне за њихово развијање и одржавање Из угљене киселине, воде и некодико соди справљају оне, у својим зеленим ћелицама, скроб, шећер, беланчевинске материје и масти; све ове материје престављаЈу тада нзвор снага. Ове напонске снаге могу опет да се ослободе и да се употребе као жава снага. Јер с образовањем ових теда скопчан је један редукцнопи процес који једињења, коЈа у себи имају више кисеоника, преводи у једињења с мање кисеоника. Угљена киселина садржи 72 .7о | 0 кисеоника, воде 88 ,8°| 0 кисеоника, скроб, напротив, има само 49°| 0 кисеоника, шећер 53.з% кисеоника. Према томе можемо констатовати, да биљке за време свог редукционог рада осталу количину кисеоника испуштају у ваздух. Редукционн рад, који је организам извршио, нагомилан је као напонска снага у том продукту, и може одавде да се ослободи с еФектом који је раван количини пгосвЕгни глжсник 1892.

549

утрошеног редукционог рада. 0 томе се можемо лако уверити, ако сагорнмо биљну супстанцу, нпр. дрво. Редукциоии процес, који је биљка извршила, враћа се натраг, т. ј. редукована супстанца оксидише се, и преводи се поново у угљену киселину, воду и друге минералне материје, из којих је постада. Снаге, које су у горпву нагомидане, ослобођавају се, и ми их употребљавамо као топдоту или их преобраћамо у кретну снагу махина. Редукционп процес у биљци може се врпштп само при довољно јаком осветљењу, јер сунце мора да да снагу, која врши тај редукциони нроцес. Зелена зрна, у којима се редукција врши, јесу мале махине, које покреће сунчана светлост и које врше рад, који одговара овој кретној снази. Према томе, с јачином осветљења и њпхов рад бива живљи, ипак само дотле док се не прекорачи једна извесна горња граница свеглости. Јер су ове маде зедене махине удешене за светлост одређене јачине, која одговара средњој јачнпн светлости оних места, у којима оне живе. Тако ће биљке, које у хладовини живе, раније да достигну врхунац свога редукционог рада него бпљке које у присоју живе. Впљка која у ладу живи, може да се поремети у свом раду, ако се непосредно осветли, слично као оно предожена махина. У остадом као што се помоћу веитила за сигурност и регудатора уклања, под таквпм условима, могући поромећај, тако и биљка може сама своје зедене махине да отргне утицају непосредне сунчане светдостц, и да их са сувише јако осветљенпх места на ћеднчпиом зиду премести на друга мање осветљена. У биљним зеденим нротоилазматичним зрнима у хлороФилним зрнима, лшва сунчана светлост употребљава се на то, да одвоји кисеоник од угљеника и водонпка. Сунчапа светлост у редукованим телнма нредстављена је хемијском напонском снагом. И сагоревањем каменог или мркког угља или тресета, који су сви ироизашлн нз биљне супстанце, ми само ослобађамо сунчане снаге, сунчане зраке, који су некада, у незапамћена времена, нашу земљу обасјавади, и који су за тим тисућама година дежали везани у земљиној утроби. Истина, у таквом гориву није више заступљена потпуна количина рада, који су биљке, из којих је гориво ностало, некада извршиде; јер лагано угљенисање биљне супстанце у земљи бидо је скопчано с једним оксидационим процееом, који је један део првобитног редукцпоног рада опет вратио натраг. Један део угљеника, који се у биљној супстанци налазио, образовао је, искључен од атмосФере, угљену кнседину с кисеоником, који је такође био заступљен у биљној сунстанци; други део угљеннка јединио 71