Prosvetni glasnik

КОРАЛСКИ

духа, како је Пристлеј звао кисеоншс. У једној малој књизи, коју је Иигевхус 1796. годипе издао о храаењу биљака, нзложио је јасно, да бнљка растанља угљену киселииу. У току садашњег века наша знања о асимилационим ироцесима у живој биљци битно су се нроширила, како у физиолошком тако п у хемијском погледу. Многе загонетке остале су ипак нерешене, и то нарочито хемијска страна овог процеса. У хлороФилннм зрпцима, при донољно јаком осиетљењу, нојаве се одмах скробна зрнца. То су, као што је Јулијус Сахс пре 30 година доказао, први нродуктп угљенпчне асимплацнје, који пмају одређен облик. Ј. Сахс, у доцнијим својпм радовима, такође је израчунао колнчину скроба, коју могу хлорофплна зрнца под повољпим условнма да произведу. Жељене вредности налазе се, ако се иодједнако велики комади у разно доба дана исеку из лишћа, за тим брзо умртве и осуше, и упореде тежине сасушене супстанце. Скроб, који постаје нри асамилацнји, непрестано се преобраћа у шећер којп се одводи из лпшћа у стабло. Дању ностаје внше скроба него што се претвара у шећер, тако да је лпшће пред вече пуно скроба. Ноћу, кад је асимилациони рад обустављен, сва скроб испразни се готово потпуно пз лишћа. Упореднли се сад тежина нодједнако великнх сасушепих лпсних делова у јутру п у вече, то разлика у тежини показује количину скроба,којп јеутокудана придошао и којп се као такав у листу надази. Ка овој вредности морамо да додамо количнну скроба, који је у исто време растворен и спроведен у стабло, а то је количина која се може лако да израчуна из губитка за време ноћи. Тако, под повољним асимилационим условима, један квадратни метар лисне новршине у сунцокрета може у току летњег дана да произведе 30 грама скроба. Биљке раде тако лагано, да се њихов рад отрже непосредном чулаом опажању. При свем том тај је рад огроман.

КОРАЛСКИ СПРУДОВИ од Др. у. ј Ленденфе^лда. Садашњи облпк земљине површипе резултанта је двеју антагонпстичких сила: једне што ствара узвишења на земљнној кори, и друге што те неједнакости у висини нивелује. Свака од ових сила састављена је из внше компонепата. Комионенте прве силе јесу: 1. убирање земљиае коре,

спрудови 551 због хлађења и контракције целе земље, 2. вулканске ерупције течне ниросФере по пукотинама, што долази опет од локалног притиска, и 3. нагомплавање органских остатака. Утицај треће компонепте на облпк земљине иовршине од много је већег замашаја, него што би се, на први поглед, могло замнслити. Да бнсмо добили праву представу о утицају оргапизама на земљину површину, задржаћемо се мало и промотрићемо из ближе процес живота. Живот је, у првој линији, процес Фплтрације. Животпње и биљке примају материје с поља, па их нстурују на поље. Материје су гасовите, течне нлп чвроте. Гасовите и чврсте материје морају се најпре растворити, и тек их у течном стању плазма може асимиловати. Од примљених супстанција неке су органске, а неке анорганске природе. Жпва плазма прима све материје, што у њу растворене уђу. Органске се супстанције делпмице асимилују — на аспмилацији се оснива растење, а делимице сагоревају, — сагоревање производи снагу. Од анорганских материја нешто се употреби на извор снаге (при сагоревању), као на пр. кисеоник, а нешто се, неупотребљиво, истура на поље. Издвојене анорганске супстанције употребљавају се често, илп са свим или делимично, за грађу скелета, и остају, у овом случају, у органнзму. Неоргански састојци скелета јесу или кречне соли или силиција. Нас овде интересују кречни скелети морских жпвотиња. јер само они имају већег утицаја на облик земљине површине. Све воде, и речне и морске, садрже велику количину раствореног калцијум-карбоната. Ово је са свим природно, кад само помислимо: како је кречњак јако распрострањен и како се лако раствара у води, која је богата угљеном киселпном, нарочито у водп абпсалннх морских дубипа. Шиггау је израчунао количину раствореног калцијум-карбоната у морској водп на 628.340.000.000.000 тона. Овај растворени карбонат примају морскп организми и од њега справљају свој кречни скелет. Пошто животиња угине, скелет се или поново раствара или не. У последњем случају кречни се скелетн нагомидавају. Морске животиње, што справљају кречпе скелете, нли су утврђене или слободно плпвају. Скелети ових цоследњих, слично киши, равномерно падају на морско дно, тако да је њихова акумулација много бржа него растварање, те се на морском дну образује равномерно распрострањен кречни седпменат. Скелетп утврђених животиња остају на месту, и нагомилавањем граде 71*