Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЋ Ј

578

нање. Зато, што су чешке школе снабдовене свима помоћним средствима и училима за све разреде, извршена је код њих .очигледност" у потпуноме смислу ово речи. Помоћна средства, која су унесена у наше основне школе, тако рећи званичним путем, остала су и данас онаква иста, без икаквих измена и допуна, као што су и унега у школу. Да лн има узрока, као и за што је овако у нас, нећемо овде сада исписивати, нити се можемо тиме забављати. Наша је пак искрена жеља, да се угледамо на вредне и радне чешке учитеље, који већином сами прибирају све што им треба за школу, у погледу напретка њеног. Веоград, 23. септ. 1891. г.

КРАТКИ ГЛАСОВИ 0 ШКОЛАМА Просдава педесетогодишњице жабачке гимназије. — Пре четири године навршило се педесет година од оног дана, како је шабачка гимназија отворена и отпочела свој рад. Ова гимназија отпочела је рад 1838. године. Према томе њој је 1888. год. било педесет година, када је и требало славити педесотогодишњицу. Али оно, што се због неких препрека није могло учинити пре четири године, учињено је на Петров дан ове године. Прославу су приредили директор и наставници ове гимназије, уз приномоћ својих ученика и шабачког грађанства. Прослава је била подељена на два дела и трајала је цео дан пре и после подне. Пре подне, око 9 сахати, наставници су са својим ученнцима ишли у цркву на призивање св. духа, као што се то ради у почетку и на крају сваке школске године. После службе божје вратили су се у школу, где се био искупио велики број грађана, међу којима је било и доста гостију са стране. Тада је директор изговорио кратку беседу, којом је похвалио одлпчне и врло добре ученике, подстакнувши их да се и даље добро уче, па ће од тога видети користи и они и отаџбина. У исто време покудио је по учењу и владању рђаве и слабе ученике, препоручивши им да се у новој школској години више труде и боље уче, како се доцније не би кајали за нерад у младости. За тим је раздат ученицима л Годишњак шабачке гимнааије за 1891,9 2. школску годину », у коме су наштампани статистички подаци о шабачкој гимназији. Из њега се види број наставника и ученика те гаколе, који наставници и какве предмете предају, оцене учења и владања појединих ученика и т. д. Другн део ове прославе састојао се у томе, што је било приређено књижевно-уметничко вече,

на коме је најпре отпевана народна химна, а за тим је директор изговорио неколико речи о важности и напретку просвете и културе у опште, заблагодаривши свима онима који су својим присуством или поздравима увеличали ову прославу. После тога говорио је г. Никола Савић, проФесор, о ирошлости Шапца и шабачке гимназије. За тим је г. Милан Дукић, предавач, држао предавање из природних наука помоћу телуријума и планетаријума, и то: о небесним телича, земљи, сунцу, месецу и осталим плапетама. Осим тога ученички певачки хор отпевао је неколико песама, а музикални ученнчки збор одсвирао је на виолини неколико народних песама. Поред певања и свирања било је и декламовања, И први и други део прославе текао је и свршио се у највећем реду и на опште задовољство, како гостију тако и приређивача. Прославу је поздравило Краљевско Намесништво преко министра цросвете, г. митрополит и многа друга лица из свију крајева Србије. Међу поздрављачима било је пређашњих директора, наставника и ученика шабачке гимназије. Министар просвете и црквених послова, поред тога што је на прославу послао нарочитог свог изасланика, г. Стеву Ловчевића, начелника у просветном одељењу министарства просвете и црквених послова, поздравио је прославу још и овим телеграмом : — <,Шабачка гимназија сме се похвалити напретком у првој половини свога века. Да би одужила свој дуг отаџбини, она треба још боље да напредује од сада. Томе ће највише помоћи уредни рад њених наставника и вредноћа њених ученика. Надајући се томе и захтевајући то и од једних и од других, честитам данашњу лепу свечаност." Вредно је још поменути, да је гимназијска зграда била украшена сликама и натписима, који су приличили и одговарали оваквој прослави и свечаности. Поред слике Његовог Величанства Краља, биле су намештене слике двају просветних великана: Ђуре Даничића и ЈосиФа Панчића. На улазу у гимназијску зграду била је намештена биста неумрлог Вука СтеФановића Караџића. Од натписа, који су се могли читати међу појединим с.шкама, најлепгни су ови : „Умност човек има од приро ^е, али та умност без науне стоји као злато у земљи сакривено и с њом помешано." И: »Као што не могу да расту и зру клице, до којих вода, сунце и ваздух не допиру, тако не може ни човечја умност без науке да напредује«. — Оба ова натписа узета су из сниса Доситија Обрадовића. Корист од оваквих прослава очевиднаје,теју није потребно нарочито истицати и доказивати. Же-