Prosvetni glasnik

симл мидутиновић, сарај.1ија

можда познанством нри преводу наших несама ; њој је и посветио своју а Зорицу. >>49 ) Она му је била јако симпатична, и Јаша Игњатовић ћа изводи, да је према њој гајио већу него списатељску наклоност; јер увек би одушевљено помињао њено име, а и чело би му се разведрило, ако је нерасположен, када њено име помене. 50 ) Једном ју је и посетио, за боравка у Лајпцигу, у Халу, али је не нађе, што и њој би жао, у толико јаче, што баш никака иозианика није имао. Познао се и са Герхардом, чувеним преводиоцем наших народних песама, који на једном месту о Сими ово вели : У лето 1826. упознадох се с овим честитим, врло образованим и даровитим човеком. Уз њега се идуће зиме усудих спустиги у златне руднике српске појесије и њему имам захвалити за највише објашњења у овом глосаријуму о обичајима његових земљака и њихових суседа.» О самом том превођењу има помена и од Симе у оном јетком његову писму о католичкој новој години (1827 ) ; моли у њем Вука, да га избави из Лајпцига „што прије, док нијесам ост'о и без ово мало памети, што и овај, с ким преводим твоје пјесне, пробира, к'о сита јагоде, и готово ми је мућак помоћ, једва ће накнаднт', оно теја и цигара, што му трошим." Сима му је преводио од речи до речи оне Вукове народне песме, што ТалФи није била превела, па је овај после прерађивао. 51 ) О том као и лену оцену изрекла је Талфи у писму Копитару, од 28. Фебруара 1827., смејући се што Герхард везује северна веровања са српским, те му се н. пр. Љутица Богдан чини да је Водан, Радиша Радогост и т. д. 52 ) Можда 49 ) Павловић, Наше Доба, 1891., 83. број, нејасаа је, кад вели : »Познао се са госпођидом Тадвијом, којаће се додније просдавити својим дедима о сдовенским стварима, а наиме о српсвим народаим песмама »Зорида* (у Пешти 1827.)«(?) 50 ) Дјела Игњатовића Јакова, књига I., стр. 250., а у чланку »Три српска списатеља. 4 Овај је рад прво штампан у Даници ва 1860. тодину. 51 ) Помоћник му је био при изради дела »УПа, зег1пзсће V о]кбНе(1ег ип<1 НеИептагсћеп« Г^рг^, 1828., 2 В<1е. По ново је прештампао 1877. Карл Браун под натписом »(хезап§;е с1ег Иегћеп", додавши предговор, написан неком зл0в0д.0м. 0 (ј И ми вели : Кг ћаИе 1п ТЈп^агп, т 8 /е^е(1 ип(1 јп Ка.1'1ол\'Иг, етј§е ^е1ећг4е ВЈМии^ ^епоавеп ип(1 (1аип ет е ^ав аћеп^еиегНоћез Гјећеп, аћлуесћ8е1п(1 т Оев1еггеЈсћ, Ипе агп, Зегћјеп, Еишап1еп иш1 Вебвагаћјеп г е№ћг1. ВаМ ^аг ег 6гећет18сћ1е1ћег (1ег аи1б1:ап(118сћеп 8егћеп ии(1 ћа1(1 КаиГтапп, ћаИ ћЈзсћбИЈсћег 8есге1агш8 ип(1 ћа1с! Ваићег (Нај(1ик), ћаМ багШег ипс! ћаМ Уегвсћлтогег, ћа1<1 8сћи1те1е(;ег ип(1 Уа^аћиш!« (стр. 5.). 0 овој књизи била је помена у Стражилову, II. год., бр. 45. »Српске народне песме у европској књижевности« од Луве Поповића. п ) Писмо штампа Мивдошић у својој радњи »Иећег - просветни гласние 1892.

је баш оваком схватању Герхардову нрив Сима, који је вероватно тако што замишљао у својој машти; на то нас гони и његово објашњење Мухамед (као да је сложено из две речи муха и мед, те показује да је „вера сладострасна"), или Марко, («име Марко значи, Тко мари, или мари-ко, и може — за чим пође. —Без крепке воље нејма боље." — прво издање Пјеваније, гледај последњи лист «Погрешке»), а биће доста, не само у Герхарда већ и у Симиној Пјеванији од 1833. године крај неких песама. —• Гете је Симу јако волео ; о Сими вели: «В1е ћеггНсће ЕтГаћ ипс! В1ес1егкеИ;, сИе зетег КаИоп е1§еп, ћегејсћпек 1ћп \У1е вет (ЈесПсН!. 53 ) Занет Симом и Симиним гхричањем о Србијанци, препоручивао је Герхарду као и Талви, да преведу Симину Србијанку. Герхард донекле послуша и преведе две три песме, разуме се, уз помоћ Симину. 54 ј Ј. Игњатовић прича, да је Сима за боравка свога у Лајпцигу изумео неки особити плуг, који се допадао и вештацима самим. Прича даље и анегдоту једну : Сима се нашао у некој галерији слика и кипова, а у друштву књижевника неких ; дошавши пред кипове Гете-а и Шилера, Сима пољуби Гете-а у чело, а Шилера у уста. Књижевници се згледаше, па запитају: за што је то учинио? А на то Сима : код Гете-а ми се допада бпстрина ума, а код Шилера силни, ватрени израз. И та оцена задовољи јако ове књижевнике. Још кад је дошао у Лајпциг, а особито када је чуо, да му је у Русији и она «цркавица" укинута, намислио је, да се не враћа у Бесарабију, већ да иде у Србију преко Беча, ако му је могуће, како питаше Вука, ком беше то по вољи. Када је исплатио, што би дужан, можда крајем маја или јуна месеца 1827.године, крену се преко Прага, Беча, Будима у Земун, да би у Србију прешао ; али из мени непозната разлога не дође у Србију, већ удари на Трст, запутивши се у Црну Гору, 55 ) У Трсту се нађе 6гое1ће 'з Ша^евапг уоп (1ег еШеп Ггаиеп Лев Авап А®а, страна 479.—80. „ т . 10ПГ7 53 ) 6ое1ће »Бав Неиев1е 8егћ1всћег 1.1<;ега1;иг« 1827. Р овинсви , на сгр. 15. свога поменутога дела вели, даје Сима Гете-у помагао при преводу Хасаа-агиниде. Имајући на уму појаву превода његова, не ће бити. 51 ) Годишљица II., 295. 55 ) Једни биограФИ веде, да је Симу позвао владика Петар I. у Црну Гору, те с тога није преаазио у Србију ; други би хтели да објасне тим : да му је прелазав спречен био. За шго ? не казују. 0 овом види напомену 47.

65