Prosvetni glasnik

580

ПРОСВЕТНИ

Вића уништавају једно друго, али у исто време бпћа љубе и иомажу једно другом. Шивот се држи не страшћу рушења, него осећањем узајамности, које се на језику нашег срца назива љубављу. Колико ја могу да видим развитак живота светског, ја видим у њему појаву само овог начела узајамне помоћи. Сва историја и није ништа друго, него све јасније и јасније обелодањивање овога јединог начела узајамне слоге свих бића. Умовање се потврђује и огледом историским, и огледом личним. Ну, осим умовнња, човек налази најјачи доказ правичности свога суђења у свом унутрашњем непосредном осећању. Највеће добро, које може знати човек, стање најпотпуније слободе и среће — јесте стање самонрегоревања и љубави. Разум открпва човеку једино могућни пут к срећи, и осећање гони човека на овај пут.

Ако се мисли, које овде износим, покажу вама нејасне, не судите их сувише строго. Надам се да ћете их ви некад прочитати изложене много јасније и простије. Хтео сам вам само дати појам о мојим погледима на живот. Петроград, 10|Ш. 1892.

РАЗНИ ЗАПИСИ Девета учитељска скупштина. — Учитељско Удружење, које се основало и свој рад отпочело још пре десет година, а то је 1881. године, имало је ове године своју девету скупштину, која се састала у граду Шапцу и вршила свој рад у дапе: 6., 7. и 8. јула ове године. Ова се скупштина одликује од ранијих учитељских скупштина тиме, што су у њен дневни ред, поред осталог, била стављена и два нитања, која је министар просвете и црквених нослова био истакао и о којима је желео да чујс мишљење наших учитеља преко њихове скупштине. Услед тога је министар просвете послао на овогодишњу учитељску скупштину и парочитог свог изасланика, г. Ђуру Милијашевића, директора и проФесора у трећој београдској гимназији. Пре него што у кратко и у најкрупнијим потезима изложим рад ове учитељске скупштине, потребно је да исгшшем цео њен дневни ред, који је био састављен из ових тачака: 1.) отварање скупштине и бирање њеног часништва; — 2.) чптање извештаја главног одбора о своме раду у овој години ; — 3.) читање расправа, које су израђене о расписаним пптањима; — 4.) измене правила Учи-

тељског Удружења; — 5.) предлози, које главни одбор, зборови и чланови Учитељског Удружења буду изнели пред скупштину ; — 6.) бирање чланова главног одбора и одређивање места, у ком ће се састати десета учитељска скупштина. Питања, која је министар просвете и црквених послова истакао, јесу ова: 1.) Шта се може учинити за утврђење и унапређење изученога у основној школи код оних њених ученика, који не иродуже гикоАОвање ? ; — 2.) Шта се може учинити за раширење иисмености тамо, где се, с којих год разлога, не може отворити редовна основн а школа ? У исто време, кад је мпнистар просвете доставио ова питања главном одбору Учитељског Удружења, објављен је и стечај за књижевну расправу, која би обухватила оба ова питања. Иа овај стечај могу се јавити само наставници основних школа, који своје расправе, без нотписа, треба да поднесу министарству најдаље до краја октобра ове године. Расправа, која будо најбоље израђена, добиће од министарства просвете п црквених иослова награду, која ће изнети 250 динара, као што је то објављено у „Просветном Гласнику«, свесци за Фебруар ове године. Поред ових питања, која је министар просвете одредио, главни одбор Учитељског Удружења истакао је за учнтељску скуиштину још и ова питања : 1.) Васаитна важност дружења наставника с ученицима; — 2.) Како се данас иредаје, а како треба да се иредаје земљоиис у основној школи ?; — 3.) Мане у аредавању женског ручног рада у основној гиколи. То је био дневни ред овогодишњо учитељске ску пштине. А сад да виднмо како је и у колико извршен тај дневни ред. * * * 6. јула нре подне извршени су лрви најпречи послови. Окупштина се конституисала, изабравши себи за председника г. Михаила Јовића, учитеља из Београда, а за потпредседника г. Арсенија Пантића, учитеља из Неготина. За тим је скупштина нзабрала секретаре и одборе : контролни, извештајни, одбор за разматрање расправа о питањима која је мииистар просвете истакао, одбор за разматрањо расправа о земљоиису, и одбор за разматрање расправе: васпитна важност дружења наставника с ученицима. 0 расписаном питању: Мане у иредавању женског ручног рада у основној школи, није поднета ни једна расправа, јер је није нико израдио, нити је на време поднео главном одбору. Ова појава није ни мало похвалназанаше учитељице основних школа, јер је то питање поглавито њима било намењено. Оне су и својим положајем и правима, која уживају у учител>ству, позване да се такмиче с учитељдма у