Prosvetni glasnik

РАДЊЛ ГЛАВПОГА

ПРОСПЕТПОГ САВЕТА

709

доносиди, и давали кодпко је ко могао, и тако му се накупило око 40динара. Чданку „Клони се ината" нпје згодан натпис. Деда Милисав се с унуком просто уклонно с пута пијаном чоиеку. У прпчи „Зорка и царић," „Зорка је седела на прозору игледала страховиту вејавицу ", а у то долеге трп тичице, које је вијао кобац Она отвори прозор и ухвати цари&а. Ту се помиње и шева, п ако се она никако не слаже са „страховптом вејавицом, те је за то и не чека. Прпча „војник на стражи" износи, како су једнога простога војника иоставили да чува стражу па му казади, да се не сме маКи одатле Турци ударе. Ол, знајућп шта му је заповеђено, остане ту непомично, и Турци га ухв ^те, алп га после пусте. У причању се изреком вели, да је он „рђаво разумео" заповест, и да је тако заробљен. Ово није ни иначе како особито јунаштво, а још је мање, кад потиче из „рђавога разумевања". И ст,1хови, којима се све ово завршује врло су слаби: Дужност је најпреча Од свију послова, Врши је ваљано, кад је вршит треба." У причи «Старац н лекар" ирича се, како је била задруга од 50 душа, а старешина јој је бно старац од 90 година, па се вели: „У тој се задрузи није никад нико разболео од кад старац живи ." Ово је апсолутна немогућност, п требадо би, ако ништадруго, ублажити ту претераност. У остадом, овака прича има и у опој првој чптанцп и тамо је грешка толпко већа колико се не говори о задрузи него о читавој вароши. Заједннчка је обема читанкама п прича „Момчад и старина" (узета из старе). Чланак нам се не чини иодесан; није логично изведен: учени л>уди, што једнп, гледају у вис и што, други. гдедају у земљу, нису исто што и деца. жто једпа гдедају преда се п што друга, у пољу, дижу у вис своју гдаву а у шкоди крпју очн „да их учитељ не прозове"! Ово нак није једини недостатак чланку. Прича ,Дазар и Стеван" има иезгодан завршетак. Прича се, како је Љзар једном дошао у ковачнпцу к свом другу Стевану, али ту никога нема; како је Лазар спазио лепих јабука , хтео узети коју и узео ади оставио; како је посде дошао Стеван, Аазар се застидео, и Стеван му, не знајући шта је бпдо, покдонно четирп јабуке Л.азар посде није никад никоме причао, шта Је хтео учинити. „Па од куд писци знају?" питаће се деца. Прича Христова „о стрпљењу" нема за децу аотребнога завршетка, с тога ће бити без еФекта 1 ). Басна „Пас хоће да гради кућу" придично је празна, лака: пас је зими хтео да гради кућу х ) Ево те приче: .Једном око Исуса беше нного народа, а он се окрете и каза ову причу: Један човек имао смокву у свом винограду, и дође да тражи рода на њој и не нађе. Онда рече виноградару : ево трећа годииа, како додазим и тражим рода па овој смокви и не налазим ; иосеци је дакле, зашто да само сиса земљу ? Господару, рече му вредпи сдуга, остави је и за ову годиву, док окопам око ве и нагнојим је, можда ће родити, ако ли не, посећи ћеш је н» годину."

на лето, а дети је опет није начинио, п остао без куће. То је све „Стиг" је тако оштсан као да се по какој иесми радило, а да га није оппспвао очевидлц: „крај реке Млаве (а не каже се одакде докде, па протпв г .ели се „у округу иожаревачком," као да ђаци III. разреда то не знају.— Референти) надази се.... хваљенп Стиг, у ком су и шуме и ливаде тако лепе, да не можеш очију одвојптп од њих. Особито добро жито по њивама, она бујна трава по ливадама, па оно разноврсно пољско цвеће, што се с травом измешало — то је оно — због чега се Стиг хвалп и у песми овако пева: „Од Великог Села, до самога Ждреда, „Ко да ј' вида некп ћидпм разастрда „Од иелене траве и свакоје шаре." Кад путпик с пролећа наиђе у ову додину, не зна шта ће пре да погледа. Дивно је погледати у густе забране, по којима се разлеже умиљато певање тица. Дивно је погледаш у овце како иасу а између њих Јагњад трчкарају и нграЈу се. «1ено је погледатп пастира како са стадом иде и с фрулом свпра разне игре,. ." И ово је готово половина описа. Мало што има у цедом оиису, што је за Стиг карактерно и што се не би могло казати о мноштву других крајева Ко зна Стиг, у овом га опису никако не познаје. У овом рукопису има неколико дечјих пнсама. Ну така су, као да су их оцеви ппсали а деца само потписпвала: дугачка су, у апстракцијама без жнвота, да се одмах познаје, како нису делја. Песма „Јелеиче'' треба да изостане, јер се она по програму пева већ у II разреду. Исто би тако требало да отпане једна од две песме, „Моје седо" и „Јутро на селу", јер обе имају исти мотив: све живо рано ночиње рад ! У песми „Српкињица" неириродно је, натегнуто, много што шта, што девојчица говори : „Српске песме прво Зачула сам звуке, Слушах како гусдар Пева братске муке.... Слушах где спомиње Рада мог невоље И још многе беде И Косово поље !" Песми је очевпдио намера, да изређа све што би могло утврдити Српкињицу у љубави к народностп. Може ли се то постићи овим неистинитим говором : „0 што немам снаге ! Па ако сам дете Те да сатрем, српске Душмане прокдете"? Не штеди много дечје осећаје, сувише је стојична за њих, и друга строФа песме : „Без муке нема науке": „Ал' ко хоће да науке учи, Много мора да се пати, мучи, Да се с многим незгодама бочи, Да проведе многе будне ноћи."