Prosvetni glasnik

710

У осталом ономе, који ради науке „проведе многе будне ноћп", нпсу оне ни муке нинелгоде; а онај, коме бн то биле, не ироводп пк. Ова је иесма и без тога слабе вредности, као што се видп нз ових стихова: „Дивимо се свакој мудрој главп, Учен човек свуд се штује, сдави ; Ништ не зпати, срамота је црна, Тај је мањи од макова зрна." Песма „Светн Сава" тешка је појпмању ученика III разреда. То се може видети пз стихова: „Одазво се даљном ледеку и вриску, 11а је загрдно будућност србинеку." I Ту још има и такпх речи као што су: „Цвет жртвова пдоду" п „Задив спасења." Ипак се може рећц, да су иисци ове Чнтанке више нодешавади и чданке п стнд дечјем развићу, п ако у тој тежњи нису свуда довољно успеди. У том је погдеду значајна нрпповетка „Добра кћи", која је пз старе Чптанке узета и за ону прву и за ову. У првој је само мадко прерађивана (има свега по нека измена у стиду п језику), а у другој је придично прекројена. Основна је мисао приче врдо депа па, у многоме, п сама израда. Ади имамо једну замерку. Догађај се у причи збива на седу. Ту се једна спрота удовпца разбоди, п њу дечи лекар, обидази је, п купују јој се дековп. Има ди тога у нашем седу ? Удовичина кћерчица говорц овако : „Драга комшппице, декар јутрос рече, да би мојој мајци добро прнјада јака чорба" и посде: „Љубазна мати ! Еио ово ти је зготовцда наша добра комшпница." Сусетка опет говори том детету: „Драго дете, тп си добро дете, за љубав здравља твоје мајке, тн сп се раставида од свога мидога голуба. Бог ће те за то чедо моје наградити, а од мене прими овај дарак." 1 ) Могу ди ово бити речи каке сеоске сусетке. Рекди бисмо, да ће сеоској деци ова сдика придично одударати од живота, који је око њих, а варошкој ће деци давати неистинпт појам о сеоском живљењу. — Рекди смо, да је у другој Читанци ова прича доста прерађена. Ирерада је у овоме. Прво : цедо је причање збијеније, тако, да је постадо живље, а прича је ностала краћа. Друго: измењен је завршетак, који је у првој, на протпв, задржан. Ова измена чиии нам се не само добра него и потребна. По старом стоји, да се добро дедо удовичвне кћери рашчудо, иа то дочује и „један честпти богатн човек", ,а овај, кад Босиљка би на удадбу, иснроси је за свога сина, па је доведе у своју кућу заједно с њезином матером." Много је нридичнија за децу измена нисаца друге Читанке. Доброј девојчицп, која је свога омиљенога годуба дала, да га сусетка закоље и спреми бодеснпци, враћа после сусетка изненада годуба с речима, да је место годуба заклада своје пиде: „Ево ти годуба, па га чувај и храни." Зар ово није бдиже срцу дечјем у III разреду но говор о удадби као пдати за добро дедо ? — Исто се ово могдо ') Други се ириаер налаза само у првој атрећи само у другој Читанци.

рећи и о неким ситним раздикама, које су у обема Читанкама, ау песмама ,Даж" и „Анђео хранитељ." Оваке су измене дохватиде и иознату народну песму „Старп Вујадин". Једној од њих, поред остадих, било је намењено да појача патриотски тон несме. За то у кдасичнпм речима Вујаднновпм Турцима место: „Ух не казах за дажљиве очи: Еоје су ме на зло наводиле." гласи : „Ух не казах за дажљиве очи : Које су ме каткад и варале". Ну ова нзмена, треба признати, није бида особнто срећиа. — Него мн бпсмо писцима предложпли, да сами размисле, да лп ннје за сад још рано ширење ове песме у сеоску омладину. Зар је давно прошло оно време, кад су момчад, пошто би саслушада каку гусл^рску песму о хајдуцима, у гору се одмегала? Зар нису још довољно јаке у масе симиатије према оним, који се данас назпвају пменом Вујадиновим п Новаковим ? У песми „Божпћ иде" биће сувпше апстрактно ово : „ иде Спас, Да разведри очи наше." Исто се тако могло простије казати, да је Стеван Синђедић постао кнезом у Ресавп, баш кад је требадо „в р-идружити је сриском устанку"? Нејасно ће опет, с другога раздога, битн деци, кад прочитају, да је Мидош Стојићевпћ у боју на Мишару „задобио чувену Кулпнову сабљу." По чем је та сабља п за децу „чувена"? У цричп „Стана и Ката" има преразграната реченица: „Станини се родитељи поплаше, али, кад је декар по њиховом иозиву дошао и Стану црегдедао, дакше пм је бидо, јер је декар рекао, да Стани ништа бити неће, ако се месец дана из постеље не макне и на погу ие ослања." Рђавих коиструкција има некодико у поучним чланцпма: „Шарке су веома разнобојне, шарене и лепе, и с тога је и добпда име шарка" („Шарка"); „што се чешће креће тедесно, у тодико му је мање потребна топла постеља" („Одело"); „У кодико је време хдадннје, у тоднко треба да је постеља топдија" („Одело"); „Тврдо и опако срце људи, који мрзеше Исуса, не дадоше му мира ни на крсту, него му се ру гаху и подсмевош/" (45); „Војници, који беху чували Исуса и разбојнике, узсше његове хаљине" (45). Синтактичне су погрешке још; додазпти код тебе, пшда код Стане (5), поручи Идији, да дође код њега у Ваљево (99), отишла код тетке (08); Стана се нпје толпко бринула за сво јом бодесн ом иогом, кодико се брннуда за школол (15); (злато) се тешком муколе вади (36); ето нам га чика Миденко (81). Погрешни су обдици: Нишом (39), пуцега бдажмја (83), сахатм (2. падеж множине — 88), легмјаху (20), зпадмјаху (20), узјашм, сјапш (107), бм могдц (1. дпде множнне — 47), прокљувм (97). Така су и ова замсннчна и придевска обдичја: њиховог (20), њпхов ом (3. падеж једнине — 20), његовог (105), њезинол (3. надеж једнине — 82), Мидовановол« (7. падеж — 86).