Prosvetni glasnik

Ф11Л0С0Ф ЈОВАН ФРИДРПХ

891

облици или начини, како се иредставе међусобно везују. Нико више данас не верује, да у прпроди нма нека особита снага, названа животаа снага, која ствара и одржава жива бића, потчињавајући себи самовољно безжнвотну матерпју. Природњацп су шта више иоказади, да јеживот искључиво пронзвод исте материје п снага, које се јављају у безжпвогној прпроди као актпвне, само што су у пзвесној мери п на извесан начин једна с другом везане и да морају бпти у неком систелу од нанзменичног дејсгва, да би могле произвести живот. Ну, далеко пре него је природњацима пошло за руком да одбаце погрешно схваћање неке животне снаге, познао је Хербарт, да ум. разум, моћ суђења, п т д. нпсу снаге, које човека чпне умним, разумним, и т. д., а још мање да жпвотна снага иравп жпвнм, већ је извесни облик односа и везивања представа, чији нам резултати изгледају умни, разумпи, и штоје главна ствар, кад постану жудње и воља, јављају се као подобне, да се у прпродп ирактиком остваре. Достићи до оваквог сазнањп, бпло је иотребно као што хемнчар природно тело у елементе раставља, Физпчар природне појаве на најпростије законе своди, тако исто сложитм и извести савест човека из најпрвобитнпјих облика ТакоЈе се показала представа. Ја на разним ступњима духовиог развића и према јединсгву карактера од врло различне садржине; и као Ја показале су се све категорије МетаФизике и Л.огике као ствар и особина, супстанца и акциденц, узрок п дејство, такође време и простор не као нека готова души урођена прћпја, већ као проузроковани облпк кретања представа у историји човештва као и код појединог човека Такоје Психологија, коју је Хербарт основао, са свим независпа од његове МетаФизике и нема внше претпоставака него ли Физика п него што се Фактима да потврдити у сваком тренутку; она је једна права емпирпјска наука. Због саме ствари још морам додати, да је пста трудом Физиолога нашла неонходну допуну од велике вредвости у теорији о чулннм осећајима и чулним опажањпма, у кратко у томе, што је с пуно права названо физполошка Психодогпја. На овом пољу условљена је делателност свести веома јако Функцијама нерава и мозга, да само Физиологија и Психологија могу овде решпти задатак, који је постављен. Да се пак овде и експерименат мора узети у помоћ тако исто као и у Физици и Физиологији, по себи се разуме. Да па пр. у уву постаје особити звук код виолине а особити код Флауте, и т. д. услед заједпнчког слагања иростих (впших п иижих) то-

нова, може се доказати само иомоћу експеримената, који могу више и ниже тонове одвојено представити и сложити. Ну, у најновије време, прпмењон је експерименат и за нарочнту обласг сложенпх представа, које Психологијп припадају. Ја нећу ове нокушаје тек олако осудитп •. ја ћу их као иокушај, па ма докле се тим могло доћи, оставити да важе. Само ја натзим овде много младићског ентузијазма и младпћске поноситосгп, која мпсли да може с пуно презрења гледати на самопосмаграња психолога. Ну, даље о томе ппје место овде. Хербарт је сам покушао, да у Психологију уведе у особитом облику и математичко рачунање, и један математичар од струке, Дробиш, предузео је опе покушаје п продужио. Ја се уздржавам да и о томе дам свој суд. Оамо сам дужан спомепутп чптаоцу, да је Хербаргу лебдио као пдеал: са истом сигурпошћу II одређеношћу са којом астроном кретања и места звезда <рачунава, да психолошки израчуна кретања и места представа у свестп. Ако је се у томе био иредао лажној нади, то је била обмана једне велике научне мисли. Читалац је зацело сад видео, да философ Хербарт, чији телесни жпвот пије достпгао средину нашега столећа, духовно ипак ирипада садашњости. Следеће треба да да поглед о Педагогици, чије је право научно обрађивање такође Хербартов I заслуга. И пре њега је бпло впше многозас 1ужних педагога; ја ћу подсетитн само на Русо-а, Песталоција, па п на Нимајера. Међу тлм ови људи дају учнтељима и васпитачима само изврсне савете и упуства, којима оскудева теоријска основаност а коју само Пспхологпја може дати. Задатак васпитача са свпм је сличан баштовану. Ово је већ и општа евесг довољно јасно изрекла са речи „дечја башта," и т. д. Баштован треба биљкама» које су његовој нези поверене, да вештачки прпведе животпе услове, ако их ирирода откаже, као влагу, топлоту, подесну земљу; учитељ мора васпитаника у сразмерно мало година да доведе у положај, да постане иодобан да се уздпгне у просечној мери народног образовања. При томе онај нотребује ботаничког знања, овај психолошке увиђавности. Ну, још важније него аут наставе и васпитања јесте циљ. Ја се не могу уздржатн а да овде не цитпрам Љзарусов говор о Хербаргу, који јг држао при открпћу споменика у Олденбургу о стогодишњпцп рођен-дана, 4 маја 1876. год., и у коме је изиео величанствену слпку лпчности и творевина Хербартових (Меа1е Гга^еп, 5. Аи1'1. 8. 9): Психологијајематп Педагогике. Када познамо закопе онога што бива. норме постајања у унутрашњем животу 114*