Prosvetni glasnik

902

ПРОСВЕТПП КОНЛЕЖПТЦ

тељу, а школа је дремљпво сл^тола тЈмачења му и показивања. И ту, упоредо с тим наочним тупоумљем, говорило се о угљику, кисику, азоту, о том за што пуца гром и шта је електрицитет. У круг »природописа® улазило је, како се истребљују домаћи инсекти и како живп жаба, и за што птица лети, а човек има само две ноге, да слон једе 200 пудова сена, а пшенично зрно да се сејс у узорапој земљи, да се за зграде употребљује цигља н да је тешка. Почеше штамнати дсбеле уџбепике, читаве енциклопедије, и све по старом начину, да је у псета — реп, а на јабуци илод. 1 ) Дпвљем детету, без речи, тек што је столо да пузи с једпог писмена на друго, већ почеше подносити азот и електрицитет. С једне стране тражили су од њега »наочност«, а с друге говорили му о такпм апстрактним по њега појмовима, у којима се мало који учитељ разумевао као што треба. Добивала се потпуна илузија. Учитељ је радпо, изгледало је да школаразуме; међу тим осташе ученицима у глави из „природописа* само репови. из рачунице бројке, без икаквих одређених величпна. Програм беше тако велики, да некоји бољи учитељи сазиваху дрцу и ноћу у школу, особито пред испитима. Школскн надзорници нађоше да је све у реду и реФерисаше о сјајним ресултатима, Ето, у том читању и учењу репова, азота и других »умних« ствари, које ученици не разумеваху и које оставише у глави им Фразе и огриске разних појмова, види Шитељ почетак тог чудноватог умног склопа, који се опажа доцније, кад ученик сеоске школе савлада вишу мудрост гимназија, семинарија и јниверситета. Они задржаше за увек начин читања и изучавања, што усвојише у школи: површне погледе и летење с предмета на предмет без задубљивања и критике. А кад покушаше да се усредсреде, да појме, да мисле без „ка водмцаго сиособ а <( , видело се, да је то изнад њихове моћи; па као и пре, тако и сад хватаху празне речи, товарећи ум мудрим терминима, и научив се неком скоро лудом стилу. Тим неразумевањем и тумачи писац страст тих младића за неком идеалиом мудрошћу. Ко је слушао, како ти мученици просвете »изучавају 1< »Чисти Разум" Канта, »Логична испитивања« Тренделенбурга, »Супстанцију« Спинозе, »Ум и познање« Тена, „Логику* Мила — а тим књпгама они дају првенство пред свима — није могао, да не оссти сажал>ења према људима, којима од умна папрезања пробијаху чело крупне капље зноја; лили се потоци мудрих слова, ну не беше светлости мисли. Отуд у њих и то напрезање, које их длви и у ') Види о истом предмету чланке Л.. Н, Толстог.

обичпом разговору. Они не могу бити прости, боје се да буду разумљиви, старају се, да кажу нешто необично умно, с подозривом плашљивошћу избегавају подсмех и постају, у самој ствари, смешни. Просвета, разуме се, не би ништа изгубила, кад никако не би давала људе тог новог типа, а и за њих би било мирније, кад би остали у својој средини. Ну на таким примерима не може се оспивати принципијална пресуда школи, нити се њена »рспата« књижевност сме приматп за нормалну. Са увереношћу може се рећи, завршује Житељ, да кад би сви људи, који се осећају образовани, наставили рад над школом с таком енергијом и усрдношћу, као што почеше, у Руспји би било већ и добрих учптеља, и добрнх књига, и добрих ресултата. * * * На странама журнала „Руског Весника« 1 ) описује Е. Марков унутрашњи живот прве тиФлиске гимпазије. Она је јединствена своје врсте и заслужује, као таква, особиту пажњу. По категорији, та средња школа спада у класичне заводе, као и све руске гимназије, па ипак — каква разлика између ње и ових. Мепв запа хп согроге запо, проповеда се у свима иашим школама, а, међу тим, шта се ради на нрактици, да тело буде здраво п да се уму пружи благородни одмор и племенита забава ? Ништа илн скоро ништа. Писац ових редака бпо је у 80-тим годинама ученик српске гимназије у Н. Саду. Не може се рећи, да ми нисмо гимнастисали; јесмо, ну само онда, кад је било топло и лепо време. Бев нарочнте зграде за телесно вежбање, у којој би ученици могли радити 3 — 4 часа недељно — гимнастика ништа не вреди. А зграде нема ко да подигне. Толики манастири у Фрушкој Гори, у Карловцима, у Народним Фондовима толики милијони, који доносе такве камате, о каквима на западу не емеју данас ни сневати — а новаца се нема. У Карловцима диже са здање за четврт милијона Форината, а за гимназију у Н. Саду нема се неколико хиљада, да се подигне ма и најскромнија зграда за гимнастику. Због оскудице и у здању и у апаратима и у спремпом за тај посао учитељу — системе у гимнастици не беше никакве. А какво је учење без системе? Једне недеље ради с моткама, друге прескочп и иремећи се преко малог разбоја, треће преко великог и т. д. Да ли ти је претходно, постепено вежбање развило и учврстило мишице, и јеси ли зпреман за ту врсту гимнастисања — није се питало. А гимнастика има своју азбуку, од које треба почети, као н у латинском ') „Р у с с к 1Д В •]> с т и и к септ., 18П2. тод. члаиак; »Побережћ« Кавказа"