Prosvetni glasnik

116"

ППСМО 03 МОСКВЕ

907

достаје за иравилан развитак у раду, што ваља набавитн н допунпти, а са средствима, с којима Москва располажс, није тако мала могућност и за велике задатке. Друга од.1ука, донесена на том скуиу још лепше карактерише наутне тсжње друштва, а но предлогу да „Словепска Комисија" ступа преко Архсол.ипког Друштва у везу с научннм друштвима на страни, словепским и другим, што се бавс о пзучавању словенске прошлости и науке, а исто тако с научни- цима — словенистима: да их позове на измену мисли и у помоћ при вршењу свог научног задатка. Да бп дакле те везе биле јаче, »Словенска Комиспја" добиће своје гласило, приступачпо сваком лаучном раду, који иде у нрилог изучавању словенске историске и археолошке прошлостп. Појава таквог органа заиста је нотребпа за еловенску науку, према приликама, како се код свих словепских народа радња креће у уваним круговима народности и специалпости месног зпачаја. Ти се кругови секу п додирују, али не чпне прегледно поље. У интересу је правог напретка словенске науке, да се из круга оделитих про>чавања иде н у оиштијс радње, ко.је хватају шире п дубље у словепску нрошлосг, а у том се осим Јагпћева Агсћјуа, једпнога, немачки писанога центра, не находи вићенијег представника научних тежања, научног жавота. Кад се омање словенске реке саставе, оне ипак чине јаку и велику, који ћс плодоносно утицатп па земљиште словенске науке. На првом је састапку прочптан извештај о словенским библиотекама у Кракову, Прагу, Београду, За:ребу, у Фрушкој Гори и Сремскпм Еарловцима, обазирући се мимогред п на ону грађу — рукописпу, јер се извешта 1 'ње тпче, — што се находи у приватних лица. Редом, како га је пут наносио, нрича млади славист г. Сперапскп, о стању поједшшх библиотека што се тпче рукописа, о том шта Је ново нашао, чега овде немам кад спомињатн, а биће јавности предано штампом. — Једну црту тога извештаја пе могу пропустити, што се у њем спомиње и практична страна у раду, прилике угодне и неугодне за рад, време које стоји иа расположсњу, шта више п стање иојединих библиотека, што се тиче словеиске литературе. Руска периодична научна литература находи се у разним библиотекама у разном стању, али нигде се не може наћи да се траЈно одржавају везе, недостаци се осећају у М ногом. У свом извсштају г. Сперанскп с хвалом спомиње аСловенски Семинар" у Бечком универзитету, његово растење п развијање, врло лепо сведочанство, шта вредне руке могу урадити и за кратко време. Како се из извештаја види, »Слов. Семинар" под управом проф. Јагића постаје чптаво огњиште за словенску науку, расадпик, у којем бп и за сриске младице било здрава сока. Специјалпо где је реч о нашнм београдским приликама извештач спомиње, како у Народној Библиотеци расте с временом рукописно богаство, алп како је мало за рад згода: нема места, као што сенштеза студије рукописа, осим ако г. библнотекар не уступи госту места у својој канцеларији. Ннсац ових редова н сам се сећау да је због немања места у Народној Библиотецп за рад створепо такво стање, које рас-

тиче пародно благо, али чему се само може помоћн простором. Бпће да страпи гости ипак буду удворенпји него домаћи, а том се није чудити, како абер нде на све четнрп стране. А.ш ако наша библнотека, иародна, не располаже местом, згоднпм за рад, оно ни Царска Јавна Библиотека у Петрограду није бољег стања, јер нема онога што Гете на самртп жељаше — у конкретном значењу његове жеље. Из даљег говора о рукоиисном благу наше Пародне Библиотеке, исто тако Ученог Друштва и у приватних лица, види се да је плодпа жетва бнла за г. Сиеранског, јер он „проналази" опо, што већ стоји пред очима нашима, али као да ће увек другп наше ствари умети боље ценитн пего ми сами. Ово не рекох за укор, већ за опомену, јер Дапичића пема, Новаковпћ је у годпнама, а подмлатка на њивн наше старе књижевности иема, а још мање у историји језика — у нравцу Даничића, све се узима лакше и омање, само да се пре до мете дође. Практичпа страна у раду претеже, идеализам се губп, онда и остаје да странци, па ма и браћа били, праве открића у Народној Библпотеци с нешто више од четирп стотине рукописа, поред радника у впшим школама и средњпм, чији је посао бавпти се о псторији књпжевности и језика нашег. 0 првог састанка треба споменути и реферат г. Љпњиченка о повом делу из историје руске, кпјевског проФесора Иконикова : Опитђ русскоВ истор1ограФ1.'. Судећп но реФерату, а име је писца већ познато, то ће дело биги једно од најзпатнијих и најколосалнијих у словенској историској литерагури. Са другога састанка опет се могу споменутп два рада: проф. г. .Бињичепка: 0 новијим теорпјама о развитку пољског племства, реФерат , којн је у језгровитом прегледу изнео старије, а иосле н најповије теорије. Све се могу поделити у две групе: да је племство домаћег порекла, постало од племенских старешинаи родова, или да су страпци, донесавши са собом државиу организацпЈу, допели и осноре за племство, На том су се пољу огледали Лелевељ, Маћејовски, Бобжинскп и многи други. РеФеренат се задржава на теорији историка пољскога Пекаспнског, за коју вели да по логичности и критичности стоји особито впсоко међу теоријама страначкпм, норманским. У свом извођењу п испитивању код њега се јавља један пов извор, проучавање грбова племића пољскпх, и доводи им у свезу знаке са скандинавским рунама. Као што се из реФерата види, дуализам међу теоријама о постанку племства и државе пољске слажс се с таки.и одношајима у руској исторпској науци, у којој се норманска — варешка и словенска, теорија већ пола века боре. Кад је реФеренат завршио читање напоменуо је члан Арч. Друштва и Слов. Комисије Д. Иловајски, познатн присталица н бранилац словенске теорије у руској историји, да порманска теорија нема такпх основа, да би се и за пољс;.у историју могла усвојити. Спор се пренео на руску историју и на значај ФилологиЈе као саветнице историје, који јој одрпцаше поштовани историк, а којп јој брањаше проФ. г. Вс. Милер, кад се правплно цепе и упо^ребе резултати науке о језику.