Prosvetni glasnik

908

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИТг

Други је реФорат од г. II. А. Лаврова, познатог младог слависта, којп пе може бити непознат и српскнм читаоцима као писац једног красног дела о владици Петру II. Г. Лавров је прочитао реФерат о нздању „приче о тројанском рату к у Зборнику бугар. минист. просвете, кљизи VI., а по рукоппсу Ватиканске Виблиотеке, у ком се находи и Маиасина хроника. Издање те прнче имамо од пок. Миклошића у III. кљ. 81;агта а по нрепису неког Пор • тугалца, учшБепу још за Копнтара. Из иоређешч тих двају нздањанзлази, да је Миклошнћево издање тачно, препис веран, а бугарско издан.е опет није испуиило све захтеве критике текстова. Истина сад је издано опако, како руски научиицп желе, а не како рађаху Шафарик('), Миклонш11, Даничић, НоваковиК, т. ј. раздрешујући скраћенице н титле и избацујући све оне имитације у тексту према грчким рукописима, али референат, стојећн за потиуно издање, жали што су пропуштени акценатни знацн, којих но опнсу има, а који, по мншхењу реФерентову, имају везе и вредности за историју језика бугарског, особито због старине ватиканског рукописа. РеФеренат се старао и да оно што је нејасно у издању Ми-

клошићеву поре1).ењем осветлп, негде је успео, а пегде је још ггитање без одговора. Ево дакле у општим потезима почетка рада аСлов. Комисије«, којој се може пожелети да мпсао велнког ШаФарика, науку о словенском племену, уздпгне на тикву внсину, као што је Арх. Друштво већ уздигло науку о руским старииама. Посао нити је мали нити тако мало значајан, за њ се нште сшжан рад, и иема сумње да ће и наши ра^.ници, особито члапови Цар. Московског Арх. Друштва, имати учешћа у зидању нове грађевине, повог храма наука, који тражи љубав и одушевд.ење према науци и истнни, па било то коме угодно или нсугодно, не пристрашће и политику— већ истину. Москва, новомбра 1892. год. Сима Томић. (') Шаоарик у писму Кукуљевнћу од 8. јува 1852. о абревијатурама вели : Копеопе зћас1ајј, ћуз1е пеЈоуоШ п'се V АгИуч ИзкпоиИ з(;аге рата(;ку 8 аћћгеУ1а1игат1. То4' уураЛа, јакоћу уу<1ауа4е1е, зат! пеишеН аћ1згеУ1а(;игу гогЈ-екШ а С1311! У Иегак 1о тајг АШаИ гЛогг ИепаМ, 81ојгсг Ла1еко рог! 'куЛава^еИ! 2с!е1;' пат ћисНи Угог Рег№ а јећо Мопит. Огегт. ћгв{. »баз. Миг.* 1890.

НАПОМЕНА

Свршетак расправе «Сима Милутиновић Сарајлија". од Ђ. Ђорђевића, није могао ући у ову свеску које због нагомиланог рукописног материјала, које с тога што није било могућно предвидети обим ове расираве. Уредништво.

Одговорни грвднак Стеван ПрсдиЛ.