Prosvetni glasnik

ИЗ БЕОГРАДА У ПЕТРОГРАД

7

у далеку Кијевско-Пешчерску Лавру. Ну пре но што бисмо се упустилп у описпвање старина кијевских, треба да уиознамо у кратко читаоца са историјским моментима, у којима су те старине никле. Најзгодније ће бптп ако останемо на овом брду, па седнемо на какву клупу у врту до споменика; место је не само примамљпво, но н згодпо за овако причање. Постанак Кпјева губп се у тами пренсторијскпх времена, кад су се људп морали боритн са зверовима да поседну њпхове пећине. То нам сведоче клинови,секнрице п стреле од кремена,којих је много нађено прп прекопавању земљпшта кијевског. Кијево је на путу који водп са пстока на запад. Кад су се руље азпјске селиле још у преисторпјска времена из Азпје у Европу, нема сумње да су те хорде поселе биле кијевску околину, док их друга хорда, која често у размаку векова наступа, не би одатле отерала даље. Да застану код Кијева, мампла их је Дњепарска вода, густе шуме и честе пећине. То је све тако пшло док једпо словенско племе, названо „Пољани", непоседетај крај и не одржа на њ своје право. У то стародревно доба предање хоће, да су три брата Киј, Шчек и Хорив са сестром Дабедом основали Кијево. И заиста, Кијево и његова околпна подсећају и даиас на та имена. Али права историја Кпјева | ночиње гек у доба Рурпково. Кад је Рурнк, па позив међу собом крвно завађених ондашњих словенских племена, дошао у Новгород да оспује државу — два друга брата Варега, Асколд и Дир, који не беху срођени са Руриком, доселе се у Кнјево н стадоше владатп пад Пољаиима. Са њима, по прпчању Несторовом, започеше походи КијевљананаЦарпградниз Дњепар. По смрти Руриковој стаде да влада његов брат Олег у име Руриковог малолетног сина Игора. Дњенар је водени нут, којпм су теклн онда војнп ноходп и трговина са севера на југ и обрагно. Десп се једном да и Олег занлови, као освојач и трговац ппз Дњенар, иа дошавшп до Кнјева заволи град и околнну. Добавпвши на превару Асколда п Дира: ,Ви нисте, рече им, кнежевн п кнежевског порекла". Показујући на Игора: „Ево, рече им, Рурпковог спна — па пх даде погубптн." Тамо подаље иреко оног царског парка, блпзу Пешчерске Лавре, дпже се округласта црквпца, са једним трулом, сазпдане 1810. год. уз манастир Св. Нпколе. По предању, ту беше стародревна црква, коју је још кнегиња Олга, Игорова жепа, покрштеиа у Царпграду, бпла дала сазпдатп па пстом месту, где је Асколд погинуо, јер нредање тврдп, да се н Асколд покрстио био, ирплпком својнх војних иохода у Царпград па примио пме „Нпкола." Испод звоннка Свето-Николске цркве пма мала иодземна ћелпја у којој се палазп једна просга могпла. Предање каже, да је то Асколдова гробница. Поклонпцп. којп у Кпјево долазе, не нропушгају а да се и па том гробу не помоле. Сад се Олег настани у Кпјеву, прорекавшп му да ће ностатп „мајка градова руских." И Олег н Игор н жепа му Олга н њихови наследппци настојаваху најпре да уједпне ондашња словенска племена, на оида удрулЈенпм снагама почеше сузбпјатп супарннке за падмо^носг у нределнма Дње-

пра, Дона п Волге, а на име Казаре, Бугаре, Печенеге, Половце, народе Финско -турског порекла. По некад прелажаху Црно Море и Дунав, као непријатељи, да освоје Царпград, пли на позив византијских царева, да као савезници ратују протнв Бугара, који се доселише сада на Емоско полуострво. Овнм ратовима нроширише своју власт и створише моћну државу, којој је Кијево престоннцом била, богата ратним пленом и корнстима рашпрене трговине. Ну идолопоклонство, уз пркос папору св. кнегпње Олге, да се хрпшћанство уведе, беше дубоко укорењено у срцпма народа. Ту на противположеном брегу, где рекосмо да је царски парк, дизао се горостасан дрвени лик бога Перуна; глава му беше од сребра а брада од злата. Ту је кнез Свјатислав, син св. кнегиње Олге, долазио са Кнјевљанпма да се поклонп Перуну и да у густој шумн врши своје обреде. Па н сам кнез Владимир, спн Свјатиславов, пред чијом стаском мп стојимо, беше пола свог века идолопоклоник н гоњаше опо мало хрпшћана што се крнло по КиЈеву. У њиховом властитом дому дао је заклатп два Варега, оца п сина, јер се не хтеше клањати пред много • бројппм Перунпма, које је подигао био по висовимадуж Дњеира. Кнез Владнмир чинио је н друга зла п саблазни, док се не покрстп ирилпком једног војног похода у Коршун (на Криму), нз кога се врати у Кијево као равиоапостол, водећп са собом грчке свештенике са светињама и нову хришћанску жену, царевну- Ану, сестру цара Васиља и Константпна. Кад се већ вратп у Кијево, прво што наредп беше, да се ишиба онај Перун на супротном вису н стрмоглавп у Дњепар. Труп Перунов пловећи ио Дњепру бп нзбачеп негде на обалу ц народ стаде по ново да му се клања, побожннје но пређе. Али кад га Владимировп војипци, по његовој наредби, бацпше опет у Дњепар, где гаинестаде, Кијевљапп морадоше прпмпти крст, ма п силом. Тај значајан обред пзвршен је 9в'Ј године овде у овој долнни, коју мало пре помепусмо, у водама сада пресушепе Печајне, баш нри њепом утоку у Дњепар, а но свој прплпци на месту, где је она часовња са онпм високпм стубом п позлаћеппм крстом на врху. У часовњп нма извор вештачки прпкупљепих вода из околпне за успомену на несталу Печајну. Сад тек Владимир стаде распростпрати веру п но осталнм крајевпма Русије, подпзатп цркве у Кијеву и ио осталнм градовима, отваратп школе за нзучавање св. пнсма, које беху већ превелн на словенски језпк Св. Кирило п Методнје. Кнез Владпмнр умре 1015. године н благодарни га народ уврстп међу свеце. Земнп остаци његови беху сахрањепп иза овог внса, у средннп старога града, у црквн пазвапој „Десјатппој",коју је првобптпо с&м бпо дао да се сазпда у врло раскошном стилу, на пстоме месгу где је, пре две годппе, дао да се иогубе она два хрншћанпна Варега. Кад хорде Батјеве освојшне Кијево, склоне се у Десјатпној цркви, као у иоследњем заклопу, бојарпн Дпмитрије са иајјуначнијпм борцпма кијевскпм н ту се борпше док се храм не срушн. При нскопнма чпњеннм у 28- годпнп овога века нађеи је ирвобигпи темељте цркве п гробппца св Владнмнра, а у њој његове мо-