Prosvetni glasnik

6 ИЗ БЕОГРАДА

их поунијате, да им наметну Јеврејина за закупника огњишта, баштпне и цркве. Казаци се томе иротивише. Из ове противности изроде се ратови, које је тако речнто опасао врли Гогољ. Кад Украјпнци видеше да се не могу отргнути испод господства пољског, својом снагом, сетише се да су Руси и иредадоше се цару московском, под Кетманом Хмељницким. Од сада ће и Пољска пепзбежно да се котрља у своју нропаст. Корпстећи се непрпликама Пегра Великог, Хетман Мазепа, наговорен од Пољака, пређе, неверник, на страну Карла XII, не бн ли му пошло за руком да створи себи од Украјине неку независну краљевину. Петар га скрха, те коначно прпдружи руској империји целу Украјину. — Сутра дан око десет сахата из јутра стнгосио у Кијево. IV ПоЛОЖАЈ КиЈЕВА. КрЕШЧАТИК. ОбИЛПОСТ ВОЋА ПО [1родавиицама. мпхаиловско брдо. СпОМЕНИК Св. В.1адимира. Постанак Кијева. Ирвн Кнежеви. Аскелдова Могила. Св, Владимпр и покрштеље Руса. Десјктнаја црква. Златна врата. Самсунова чесма. Сјај старог Кијева. Кијево, „мати градова руских", прва светпња руског народа, лежп 110 брежуљцима, последњим окрајцима Карпата ка истоку, којих нестаје овде на обалама Дњепра. Из даљине, Кпјево не правп великн упечатак на нутника, јер се већи део вароши губи но долинама, али кад се човек у њу упути и стигне у широки и дугачкп булевар Бибиковски, тек онда се оиажа велико пространство ове ваЈ-оши и њена лепота. Пројуривши на колима цео овај булевар, стигох у Крешчатпјску улицу, где одседох у хотел „Белви". Беше леп дан, сунце сијаше и грејаше, мало не, као на југу. По што се ослободих железничког гара и по што се малко одморих, нођем да разгледам варош. Крешчатик је једна од главнпх и најжнвљих улица кпјевских која целом својом дужином, дели стару варош од Пешчерске. Она иде правцем једног несталог корита, на чијим се страпама дизала некад густа шума. Ту шуму замењују сада впсоке палате особеног стпла кијевског, на ком се нримећују готске црте, готово јединн примерци те врсте у Русијп. По богатнм нзлозима продавница ове улице пада у очн мноштво пољско-привредних справа, за доказ да смо у пределима где се та грана рационално нех7Је, за тим обилност свакојаке зелеии и воћа, чега иначе нема у ово доба године. Доцније се уверих, да су и Москва н Петроград препуни оваких пропзвода, да се у Марту месецу може добити са свим свеже воће, које лето доноси. Између осгадог опазих да имају и магнезпјских диња, које зру у Малој Азији тек Јула и Августа месеца. Строга зима од половнне Септембра до Маја, прн пажљивом чувању од мраза, спречава Ферментацпју, а воће које бн у Цариграду исгрулело пре Божића у Кијеву се и у Петрограду очува до повог плода. Поморанаџа видех у толикој множини као нпкад у Дариграду. Пзмеђу света који се по улицп укрштаваше, приметих турских, персијских па п хинескнх ношња. Кпјево дакле, ннје престало ни данас да буде посредна саобраћајна тачка између Ис-

у ИЕТРОГРАД

тока п Запада. Изненадно опсепи ме једаи богати пзлог сребрнпх нзрада коваипх и чакањених. Размотрпвшн ове предмете загледах-се у? један позлаћени послужавник преко којег беше намерно бачен један десертнн убрушчић („сервјетић") од најфпнпје жпце. Је ли баш право платно или нодражавано, двоумих дуго док не уђох у продавнпцу и док ми предусретљивп господар не донусти да се уверпм, да је убрусац урезан у самом сребрном послужавнпку. Је ли то руска израда, запитах га? Да, рече ми. Не чудим се онда, што вам цео свет одаје првенство и то над самим Епглезима, до скоро најпрвим у златарским^творинама. Јесте ли ви од скора у Кијеву, запита ме? У пролазу за Петроград, одговорих му. УГамо^ћете тек наћи потпуну потврду, рече ми, ове ваше оцене. Захвалнвига му на његовој љубазности — упутих се из златарнице право до врха Крешчатика на Мнхапдовском брду, ка спомеппку Св. Владимпра. Кад тамо стигох. не знадох чему лп ћу ире да се дивим, да лп чаробном изгледу који се пружаше око мене са те впсине, пдп споменику. Преда мном на подножју брда тече широки Дњепар, који се, тога дана, отресао био својих зимскнх окова, ваљајућп журно огромне санте леда. Преко Дњепра пружила се недогледна украјпнскаЈравшша, прекинута местимице ретким кургаппма. нди још ређим шумама. Лево од брда простире се, поред саме обале Дњепра као на врстар („дењир") повучен доњп град Подод са својнм безбројнпм позлаћеним кубетнма н црвеним и зеденим крововима који се сијају и одсевају на сунцу засењујућим блеском. Над Подолом диже се стари град, који је заклоњен посматрачу пространим Михаиловски манастпром. Десно од посматрача иде историјска додина, на коју ћемо се скоро вратити, а преко долине онет брег претворен у царски парк са ведиким, у рококо стнлу, царским дворцем. — Иза посматрача а преко царског парка простире се пешчерски крај тек прпметан са врхова по неких звоника и кубета. На овом вису, којн даје најдаљи и најчаробнији изгдед, усред краснога врта, диже се високо к небу лик Светог Владимира равноапостола руског. На четвороуглом подпожју од мрамора, на новршју којега водп нпз степеница, диже ^се високо осмоугло постоље од бронзе, украшено рељеФима који представљају дела Св. Владимира. Над постољем диже се импозантан дик равноапостодов, усправпо. Поглед му је уирављен к небу, у изразу модитве. Ношња му је данашњи мужички а некад господски каФтан, иреко каФтана кпежевскп плашт; у десној руци држи ведики крст, а у левој калпак. Деда висина споменика износи од прилике 20 метара а израдио га је барон Клод. У тамној ноћи, нриликом великих светковина, крст се цео освегли с помоћу ваздушног гаса, који избија кроз стотине рупица. Л.ађар који плови по Дњепру впдм из далека тај симвод вере, који се одбија у тамном небу као нека небеска појава, па управљајући по њему свој брод, као ио куди светилници, водп га безонасно у нристаниште. Што је тај осветљени крст данас за Дњепарског дађара, то је Св. Вдадимир бпо ире 900 година за цеду Русију. Са Михаидовског брда упутих се дрошком