Prosvetni glasnik

ЦАУКА II ПАСТАВА

обичних домишљања. Знајући коликп значај има промена гласоиа у истормји језпка и како она стоји до говорнпх оруђа п њихова положаја, ваљало је прво тражити савета од Физнологије, а после од Нсихологпје, колико душевни Факторп утичу иа говорни прпбор. Данас се развила физиологпја гласова и Фонетика. Разуме се, да се прави ./шо гледиште на исторнски развитак гласова једнога језика тек онда може имати, кад се водп тачна разлпка, пгга је написано и шта је изговорено. Наука о гласовима у правом смислу постаде наука о покретима говорних органа. Али исто тако при нроучавању гласова једног језика нпје се исиуштао из вида ни утицај других Фактора, сем физиолошког и механичког, као на пр. психолошког, соцпјалног, етнограФског и т. д. 1 ). Нп друге области науке о језику нису изостале иза иауке о гласовима: свуда су се с правилнпм погледима на језпк уносили и правилни погледи о нојединпм појавама његовим. Место ранијег рашчлањавања речи на елементе, које су звали коренп, наставци, и за које се држало, да су то некаке особите самосталности језиковне индивидуе, уносе се правнлни иогледп на постање речи, развитак облика, промене њихове, на прави значај тих ппотетичних језиковних елемената. Као што ће се већ дати прплика, да о том новом цравцу више изпесемо у овом чланку, можемо сада само истаћи ту главну црту његову, да се речи не уиоређују са другим индивидуама из природе, ношто су само знаци наших представа и да психички закони имају главну улогу у погледу промене њихова значења. њиховпх Функција, о чем се бави знатан део сиптаксе и нове науке о значењу речи, каја јако излази на понриште. Ако се са овпх оделитих поља науке о језику цренесемо на оно место, где се сви зрацн прикуиљају у праву научну лшжу, не може се оку иосматраочеву измаћи, како се и у философији о језпку иде напред, како се метаФпзички облаци расипају исто тако као назови-природњачке тежње, и може наћи да све правилније гледиште отима маха на природу језика и на онај моменат, кад је човек у служби мисли употребпо артикуловани глас. Све се боље увиђа, да није ништа тајанствено, ништа натприродно, већ просто Функција и нојава наш језик. Колико се може философ о језпку научити од природњака и Физиолога, а не мање психолога, показује овај прпмер. Позната је болест језика под именом аФазије још поодавно у науцп, алп се за дуго није могло ући у траг Ј ) Види В. ВоигЛоп у Кеуие рћИоворМдие 1888. г., књ. XXVI.

тој необичној појави, како човек изгуби моћ говорити, а све му остало душевно стање остаје недирнуто, или на пр. изгуби моћ разумевати речи, говор, и ако није глух, илп заборави читати или писати, појаве, које могу пћи и заједно, али то нпје увек случај. Од Франц. антрополога Броке у науци се држи да је нађен поуздан узрок овим појавама, где се ннје могло наћп да је икоји од органа повређен, пп вид, нп слух, ни подобност органа за говор, нпти пак руке, да пише. Нашло се, да постоји физполошкп узрок болести: повреда у левој полукугли мозга, а у трећој вијуги-бори оздо. Још се није нашао пример, којим бп се супротност доказала. Знаменити Француски нсихијатар Шарко изнео је према појавама аФазнје своју теорију о језику, која боље него ишта показује, како се лако с правом науком разбијају облацп ипотеза. Четирма облицима аФазије, како групује све њене појаве споменути научник, одговарају и четири облика нашег памћења: за слушање речи, за изговарање речи, за писање и читање, и четири облика у којима се јавља језик код човека пасменог. Као што сведоче нојави аФазије, може бити Једна врста памћења унпштена, а да остале остану, пошто се н они јављају засебно. Памћење се свако развија за себе; тако га дете, да разуме говор и да мисли искаже говором , добива још у прво доба своје, а намћење зназова (за читање) и покрета руке (за ппсање) у школи или иначе у животу. Оспова је језику у учењу, у навици, у асоцијацијп једне врсте појава с другом 1 . — Да ли ће ово ићи у прнлог теорнјн нативистичној — или (како Ђунт вели) генетичној или емпиричкој, може се лако одредити, ко је имао ирилике упознати се с погледима Хуитни-а на постанак језика, с којим се слаже Шарти — вођама емпириста, а с друге стране Штајнтала, Хумболта, на и Ђунта, Макса Милера и Лудвика Ноаре — који сви путем развитка, пнстиката или реФлекса хоће да објасне постанак језпка. Распоред нашег градива учинили смо према граматпчким термшшма корен, наставци за основу и облик, да би ствар била прегледниЈа, и ако ба може бпти природнијп био, да смо пошли путем граматичке анализе. Према самој намени овог огледа опде ће поглавито бпги обраћена пажња, да колико буде могућно изнесемо све главне добитн у области етимологије индојевропске, а увек обазирућп се п на примере српског језика. У на') А1(геАе, Вгпе^ у С1Х. вњ. стр. 116.—132. Кеуие с1ез Јеих тоцс1ез (1892.) у чданву: ^ев та1а (Не8 (1и 1ап§а§е (1' аргез 1ез 1гауаих гесетв.