Prosvetni glasnik

дрте из вауке 0 језику

шој иначе оскудној научној књижевностп баш у области изучаиања нашег језика, и то у етимологији, радови ДаничиЛа, а исто тако Жиклошића, чине част нашој еауци. а српском језику дадоше обраду, какву ретко имају осталп словенски језици. Будемо лп у стању указати на светле црте овога плоднога рада двају најзнатнијпх словенских научника, од којих је један пригрлпо свој матерински језик, али како ретко који, а други је као сури орао раширио крпла над свеколиком словенском облашћу, а ногледом хвата много даље и даље задатак је огледу испуњен.

ДЕО ПРВИ. I. Сав се говор свакога човека састоји у реченицама, које нису исте величине, већ се разпо мењају ирема мисаоној грађи, што се преко њих саопштава другом, аошто је говор друливена појава. Реченице су у говору означене прекидима, а у питању особитим знацима, с којима се хоће не само да обележе реченице, него и одношај њихов. Реченице се дакле могу поредити с мислима које исказују, јер ма како да мишљење иде брже но што ми можемо то замислити, ипак мора да се управља према говору, пошто се покретима говорног прибора претварају у гласове струје ваздуха, које човек издише. Али има и друга врста прекида, у нашем говору чешћих, а зато и неосетних, који бивају после свакога издисаја, јер се мора наново ваздух потребан за говор удисати, унети у плућа, а међу тим је с тим скопчано Функ ционисање нашега организма. Оспм ових физиолошких ирекида, који прате сваку артикулацпју гласа, а о којој ми не водимо рачуна, бивају, и ако мање осетни, и прекиди при изговору речи. То би била опет једна врста психолошких прекида, налик на оне код реченица, пошто речп одговарају представама у души; али се тешко у говору одрасла човека може опазити такав уочљив прекид, и код њега јединству психолошког акта одговара једноставност реченпце, т. ј. у непрекинутом низању речи, слогова и гласова, у распореду авцената п других средстава, да артикулације удесимо према распореду мисаоне садржине. Тако одрастао човек и не пази на изговор речи, на одвојеност њихову као што су написапе, а што се опажа п код деце, кад се уче говорити, и код одраслих, кад уче туђ језик, на пр. ваља да се прво опомену облика речима, што ће их употребити 1 ). ') 0 овом в. у интерес. књизи Б. Бурдона: 1 ј ' ехргезвшп <1ез ето(лоп8 е! с1ез 1епс1епсе8 <1пп8*1е 1ап§а&е Рапв, 1892., особито сћарН. XVIII.

Речи у језику, како се он јавља, било као говор било као писање (или разни облпци овог), имају за нас довољно самосталности, тако да није неудесно, што се све градиво језиково своди на речи. То нам доказује и што сваки час у говору речи мењају своје место, према потребп наших мисли, и ступају у различне реченичне склопове. У писању речи се одвајају, што одговара лакшем току мисли, али п ту долази много од навике. Овде је главно, да су речи одиста самосталније, и ако им се не може давати самосталност, као што се често чини, поредећи их с камењем, облуцима, које поток и река сноси, а које се све више глади и свој облик мења 1 ). Иначе кад би реч била особито биће, тако да речемо, зар би се могло по потреби јављати само једно значење, а остала, и ако их има, стоје далеко од позорнице. — Прекиди у говору, којима се одвајају реченице постају из саме психичке потребе, да би се изговорена реченица могла везати с мишљу што иде за њом. Мисао иосгала актом аперцепције из представа, има своју слику у говору — реченицу састављену из речи. И реч као год реченица само је дакле појав, и према распореду представа, како се јављају у памети, врстају се и речи; тако исто, с каком снагом представе етупају у мисао, и у реченици, Фонетичким средствима, колико је то могућно, бивају означени мисаони преливи. Зато није могућно примити мишљење познатог асириолога проФ. А. Сејса, који вели, да реч сама значи само усклик, да је без значења, као скуп слогова или цисмена или животињских гласова, и дајезик почиње од реченице, а речи су створови граматичара и лексикограФа 2 ). Без поговора се може донустити, да у изучавању речи треба увек пазити на њено место у реченици, ма коју страну њену изучавали —Фонетичку, морфолошку, Функционалну, или значење ; али да јој се одрече и оио самосталности што има, нема разлога. У језицима с Флексијом научна анализа може ићи даље, тражећи да одреди порекло оним морфолошким деловима, на које се реч цепа већ тим, што се јавља у разним облицима, т. ј. што задржава један део заједнички, на који се додају нови завршеци. У том случају онај део, што увек остаје и држи значење речи, зове се основа речи, а они завршеци, што долазе на основу, да озпаче разне граматичке одношаје — зову се у нас наставцима за облик, у других пак остаје им име Ј ) 0. ВећадеТ, Б1е Леикасће бргасће, 1886., 'ШепРгад-Сејргјј*, стр. 62. и даље, где се лепо пстичу разие стране језич. појава. 2 ) Ргшс^рез (1е §гаттап-е сотрагее, <;гас1. Гга^. 188-1. Рапз, 106.-107.