Prosvetni glasnik

КЊИЖЕВНЕ ОБЗНАПЕ

65

периоде било је људи великог раста, 2) у броизаној периоди грнчарија је би.1а већином дивно украшена. Нисам нигде тврдио, да није и пре и после перноде бронзвне било људи великог раста, нити сам тврдио да грнчарија у бронзаној периоди није била украшена. Моје мишљење, да се кости датирају из бронзане периоде, основало се на томе, што се и но осталим европским пећинама највеће кости увршћују у бронзану периоду, када се поред њих нађе онако незграпно посуђе, како сам ја описао. Мој закључак није апсолутан, но сам рекао: може бити , ц да се то у неколико носуђем потврђује. Г. критичар није хтео да води рачуна о целом опису, ни о горе истакнутим реччма, но се зауставио па прве две речи „без орнаментике 0 . Да ми је критичар наметнуо силом оно, што ја нисам нигда порицао, доказ је тај, што ја у својој збирци имам чак и подушно посуђе из периоде бронзе с орнаментиком. Рекох чак и подушно, јер Иаћоек а и Еллгапв тврде, да је у бронзаној периоди било двојаког лончарства : једно кухинско и то је обично шарано, а друго подушно и то је без орнаментике. »1/а ро!;епе Гип^га1ге с1е Га^е <1и ћгопге п'а раз сГ огпетеп1; (< (Еллгапз, ЈУа^е (1и Јзгопге стр. 445). Исто тако није истина да сам игде тврдио да је келтска раса била једна 1 ). Нити смем као критичар да тврдим, да је било више раса. „Сггапс1е Епсус1ор&Пе" непрестано говори „сеМе гасе«. Зна се да Лннгвисте тврде, да је била једна, а Антрополози две или више. Роиг 1ез ипз П у а <1иаШе, роиг 1ез аи!ге иш1;^ <1е гасеа (\УШ). По ономе л крњатку деФормисаном« закључио сам да припада келтској раси, пошто се опис овакве лубање налази у неколико у КатрФажу стр. 489 ; што је онако деФормисана лубања карактер Келтословенске лубање и што и сам КатрФаж вели да се у Истрији, Олавонији, Банату, Румунији и једном делу Србије налазе и сада типови брахоцеФалични Келта. А што је »ова ратоборна нација" (\УШ била у Ш-ћем веку господар Моравског Корита, па је одатле претила Грцима ; што су најглавније трупе Келта од ;15 до 30.000 људи кретале се долинама Мораве, Саве и Драве, побудило ме је те сам поред тога и рекаода ће се остаци „ове ратоборне расе" наћи код нас у „џиновском гробљу", јер је иемогуће замислити да није никакве трагове оставила у нашим крајевима. Међу тим скоро ће изаћи други приложак „Палеоантропологији' у коме сам се још пре неколико месеци оградио рекав: »Неки писци теже да и у нашим крајевима виде поглавито Келте и Илирце, Ј ) Довиато ми је мишл.ење Л/а^пеаи-а, на ког се ви позивате; он је дивно то разрадио у речнику медицинских наука. просветни гласник 1893.

и да су ови споменици т. ј. Тумулуси већим делом тих народа, али и онп сами имају врло слаое иодатке и за њихове крајеве, па се то за наше још мање може тврдитн« 1 ). Што вели мој критичар, да лубање гштпуно четвртасте нема ни једна раса, то је истина, ако се реч четвртасто узме у буквалном т. ј. минералошком смислу. Међу тим критичар сигурно зна, да се у Антропологији врло често пише: четвртаето лице, четвртасте очице, троћогака лубања... све се то мора разуметн с аптрополошког гледишта. Г. критичар у порицању иде и даље и без потребе прави сам себе смешним кад вели о СакриФициусу (читај СакриФициос) „да се радознали и недовољно спремни читач не би на овој лобањи спотакао и своју главу о њу лупао, подсећа га, да је СакриФицијус једно острво, «код® кога нема дакле никакве лубање". Од стр. 739. па до 750,, у чувеном делу Топинара, говори се врло често о СакриФициосу. На тим странама има више табеларних прегледа. Ево једног : ЗеФ. индекс Уздуж. преч. Попр. Парожани имају 79-4 182 145. СакриФициос Мексике 115'8 151 175. Па онда на стр. 748. стоји, да је на једноме Сакрифициосу , којије случајно узет, ширина 179 а наЈвећа дужина 149, разуме се ширина лубање, г. критичаре, а не ширина острва. Нигде се у том делу не помињу „Тотонаци«, па их и ја нисам смео помињати. Што се тиче оне напомене, да ли 10 кила камена а под притиском земље нису могли ону лубању деформисатп па да она постане широка и скраћена, и та је напомена излишна. Ми смо 2 ) из појединих Тумулуса вадили здраве читаве лубање, преко којиу је било не 10 кила но 10 кола камења а и земље, тако да је један Ваљевац узвикнуо „толико земље и камења на овако сачувана глава... е то је мртвом човеку багатела". Ну ми смо нашли и једну деФормисану лубању у подводном терену, али деФормација на одраслој лубањи а услед притиека лако се познаје. Лубања о којој је говор нема ничег од свега тога, јер еу темене кости кратке. За марковачке старине критичар вели, да се никако не може по тим ништавним предметима 3 ) закључити да су из гвожђанога доба. Међу тим поред тих старина, које су заиста карактеристичне, своје Ј ) Овде сам нарочито мислио на Хернесово мишлеае. 2 ) Г. Валтровић и ја. 3 ) Мене су овави ништавни предмети упутили на лепа открића. Преисторијско селиште у Петници, критичар би пре мене открио, да је водио рачуна о овим „ништавним предметима." 9