Prosvetni glasnik

мишљење основао сам и на наводима појединих Чачана, као и г. Михаиловића инжињера, па чак и вашег пријатеља Каница, који тврди 1 ) да се у чачанском округу поред Мораве, код Марковице, налазе стотинама неотворених гробова из бронзаие и гвожђане периоде. Пошто је г. критичар с неповерењем примио сва моја тврђења о људским костурима и разпим рботинама од посуђа, предусрета с неповерењем и нову Фелу Е1. апИдиив. Ну, на срећу критичареву, баш те зубе, који су били с преисторијском лубањом, понео сам у Париз, да их г. Годри одреди, јер су ми били сумњиви. Личили су много на Е1. тепЉопаНв. Али како је овај последњи слон много старији и, по свој прилици, веома редак за нашу земљу, то ми је мило, што ми је г. Годри, кад се из Америке вратио, послао преко г. Константиновића, медицинара у Паризу, поменуте зубе с етикетом Е1. ап^ииз. И тако г. критичар може бити сигуран, да је Е1. апНдииз пекада у Србији живео. Међу тим од истога слона налазиле су се вилице и зуби у Геолошком Кабинету већ толико година, а горња вилица, која је у шабачкој гимназијп била п коју ми је г. Жујовић препоручио да је узмем, припада такође Е1. ап^дииа-у. У осталом имам поред Е1. ап^ииз-а новина за »Палеонтологију Оисара" коју спремам за штампу, и тамо сам намеран да опширније о овом предмету говорим. На послетку критичар ми још једну неистину намеће, да ја бркам разделе и расе, као што то критичар брка, па вели, ( ,да СЈиа^егГа^ез и На\уу нису поделили историју фосилног човека »у четири типа или расе», а зна се да су ови аутори класиФиковали само људске лобање из доба кватернернога, из доба геолошкога и то у три раздела«. Међу тим, раздели и раса нису све једно. Да би критичара још више уверио, да је погрешно разумео оно што је читао, нека мп послужи БеМегге, проФесор медицине у Лиону и члан антрополошког иариског друштва, у свом делцу 1' Нотте ауап1; Г ШзМге, 1888 2 ): а на страни 95.: „1Л:пв1;о1ге (1е Г Нотте ГовнПе ек! (1п кчее с1апв 1ез Сгап1а еИппса <1е (Јиа1;геГа§е8 е! Наллгу, еп ^иа!ге гасе: 1. гасе с1е Саи81; с 11; 2. гасе с!е Сго-Ма^поп; 3. гасе с!е Сгепе11е е1 с1е РигГоог; 4. гасе с1е 1а Тгисћеге. 3 ) Дакле у четири расе, а пе у три, као што ви тврдите 1 ). Међу тпм у критици г. Жујовића има умес-

Ј ) Рга1п81оп8сће РшкЈе ш 8егћ1еп стр. 3. 2 ) Дедо штампано 1882. ") Да г. критачар прима расу Тришер као засебну расу, сведочи аегово уноређеље цеоадичног индекса те расе с нашом! ■*) Ноегпез, СЈг^ебсМсћЈе (1ев Мепзсћеп, 1892, стр. 193. помиае 3 »прорасе европске* ио Катрфажу, али Тришер не помиње, н аво је Катрљаж описао.

них напомена, а те су у штампарским грешкама бројева, као и у оном »јако« место «лако развијен", израз заиста неподесан. Ко зча како се Старинар штампа споро, тај ће моћн разумети, да су се и могле поткрпсти очигледне грешке, које је г. критичар и сувише наивно експлоатисао, упућујући ме на Формулу г. Миљковића, која је тако исто, ако се брижљиво прорачуна, непажњом не писца, но штампара, погрешка. Ево те Формуле 142 X 100

182

= 78.

Ево грешке, које писац с великом логиком експлоатише. Једну и сам овом приликом помињем. Место 72-75 треба да стоји 72—75 „ 70-83 „ „ » 70-73 » 79-83 « » » 79—84 « 72 » » » 73 Разуме се, сви »главни цеФалични индекси®, представљени су округлим бројевима. Лубања преисторијска, о којој смо говорили, остаје ипак типично дугоглава лубања, и кад би имала и 74 и 75 као цеФалични индекс. У својим будућим „прилозима 1 ' износићу у једном делу материјал, онакав какав сам нашао, а у закљ)чку говорићу о своме мишљењу. Ово може и пропасти, као што су и многе претпоставке пропале, али материјал ће увек остати. То ме још теши, и на збирању материјала продужићу да радим до смрти, у нади, да ће једном и ова наука престати битп ((Веретизна«. Д-р Ђока П. Јовановић проФ. Вел. Школе. 2еШсћгШ Мг ргакМбсће Оео]о§1е тИ ђезоп&егег ВешсћзгсћИдипд Лег. 1^адег81аИепкипб,е, ћегаи8§е§-ећеп уоп Мах Кгаћтапп. VегIа^а 1зпсћћап(11ип§ уоп ЈиИив Зргтдеп. ВегИп 1893. Цена 18 марака годишње. У данашње доба неуморног рада на разноврсним гранама индустрије, нарочито у рударству и хемијско - технолошкој индустрији; даље, при снабдевању вароши водом, при грађењу артеских бунара и подизању бања, у рацијоналној земљорадњи, при.шком грађења брдских путова и тунела, при поплавама, урнисима 1 ) и раседању земљишта, земљотресима и т. д., — свуда се осећа велпка потреба за практичну примену геолошког знања. И од геолога, који се бави проучавањем природе извесног земљишта и склопа његовог, с пуним се правом очекује пресудна реч у многим питањима

х ) Урнис је Вег§б1ш2. Урнисадо се брдо. Био урнис, па затрпао њиве и л и в а д е. Употребљава се и у преносном значеау: Урнисао ме (упропастио ме), брате, са свим! Ово ми је саопштио г. пров. Мих. Бобић, а чуо је на Јастрепцу.