Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВБТНОГ САВЕТА

87

Најзад: „У то време (Галилеово) знало се о ексистенцији ваздуха — ну представа о његовом суастрату била је врло нејасна а често и чудновата" (стр. 312). И т. д. Са неколико ћу речи да дотакнем и научну терминологију овога рукописа, која није без замерке. Изгледа да писац или није знао, или није хтео знати, да ва српском језику постоји врло опшпрно израђено дело г. Клерића о механици, као и друга Физичка дела, кад се није хтео послужпти терминима која се већ од толико годпна у физичкош језику употребљавају и који су већ стекли извесно право грађанства. Јер иначе не би поред са свпм згодне речи пледница (резултанга) употребио „иоследица"; не би поред речи Ђ сарег сила" унотребио и „ двојица сила" . Г. Елерић обртање у смислу сатних казаљака назива положним а г. Рокнић то исто обртање сматра као одречно. Не знам каква је потреба била, бунити читаоце једног и другог дела, осим ако не буде била хежња за ориђиналношћу. — Непокретан котур г. Рокнић назива »чврстим котуром " као да има и течних и гасних котурова. Поред тога имамо речи: „ваге" и „вагања", „стене" (у место дуварова); реч „завртањ" значи и сираву тога имена и линију коју описује стрма раван обавијена око цплиндра. И т. д. На послетку морам напоменути да у рукопису има и извесних празнина и недостатака. Ево неколиких: Говорећи о слагању сила у простору, писац се ограничио само на паралелне и једносмислене силе. Кад се писац, говорећи о слагању сила у равни није ограничио само на паралелне силе, него је говорио и о силама разних праваца, дакле о паралелограму сила, онда не би било сувишно да је коју рекао и о паралелепипеду сила. Кад је писац нашао за нужно да нрави разлику између статичке и динамичке јединице силе, требало је исто тако споменути и статичку и динамичку стабилност тела, као и статичку и динамичку равнотежу. Говорећи о законима, који владају код клатна, писац није споменуо један врло важан закон и то закон о одржању равни клаћења. То је ваљало у толико пре учинити, кад тај закон доцније примењује у Фуколовом експерименту. Излагање о слободним осама писац прекида у половини. Колико је год важан појам о слободним осама и о њиховој стабилности исто је тако важан и појав прецесије, који је последица дејства страних сила на слободну осу. Међу тим писац само спомиње прецесију, али је ни једном речју

не објашњава. Мени се чини да је за механички део Физике много важније било објаснити прецесију, него наводити податке о нагибу оса појединих планета, који подацп имају чисто статисгичкп карактер и прече пм је место у космограФији. Завршујући свој рукопис пнсац велн: „Из овога су разлога (због тпкодљивог простора код ваздушнпх шмркоиа), савршенпје машине са живом. Оваквим шмркоппма може се постићи готово потпуно разређивање" (стр 315). — Дакле писац сам признаје да су шмркови са живом савршенији од обичних ваздушних шмркова, па ипак ни једну реч не наводи, ако ни о чему другом, а оио бар о принципу тих шмркова. При класиФикацији предмета којн спадају у механику писац вели: „Клаћење чврсте тачке, треперење струне, струјање воде или ваздуха п т. д. све су то појави који спадају у механику" (стр. 60). — Али писац није остао доследан својим речима, јер завршује своју механику а не говори ни о треперењу нн о струјању воде или ваздуха. По себи се разуме, да механика, у којој се говори о статпци п динамици чврстих тела, али се о динамици течности и гасова нпшта не помиње, да таква механика не може бпти потпупа. — Према свему овоме, част ми је изјавитн пред Просветним Саветом, да ми је немогуће препоручитп му Експерименталну Фпзику г. Ђорђа П. Рокнића, овакву какву је он у рукопису поднео. 1. октобра 1892. год. у Београду. Ђ. М. Станојевић, ироф. Вој. Акад. Савет је, са 8 противу једнога гласа, одлучио: да се ово дело не може примитн за намењену потребу. Г. г. реФерентима одређено је па име хонорара, и то г. г. Алковићу н Милијашевнћу 60 (шесет) динара укупно, а г. Станојевићу стотину (100) дпнара. XV. Прочитан је извештај г. В. Димића, нроФесора, о „Рачуници за III разред средњих школа" од г. М. Миханловића, који гласи : Главном Просветном Савету. Пре недељу дана саопштена ми је одлука Главн. Пр. Савета, којом се тражи, да дам мишљење о том: може ли се „Рачуница за III. р. реалака и гимназија од М. Михаиловића" и од сада употребљавати као ручна књига ђачка у нашим школама?