Prosvetni glasnik

РАДН.А ГЛАВНОГА ПРОСВВТНОГ САВЕТА

При свем том што ми је ова књига добро позната — јер сам предавао по њој — ја сам је по ново прегледао па сам и данас остао при оном мишљењу које сам и раније о њој пмао а то је: да се она, оваква каква је, слободно може дати ђацима у руке, јер ће сигурно бити од користи; корист ће бити, на сваки начип, још већа, ако је наставнпк одушевљен предавач те укаасе ђацима на грешке које се у књизи где-где надазе. Мпоги наводе као главни недостатак књиге у том што се у ресултатима понеких задатака оних који су ђацима дати за вежбање — налазе погрешна решења. То је истина. Ево и. пр. зад. на стр. 63. има решење 20,65 а треба да је: 103,25; 3. задат. на стр. 67. гласи: „На једном рачуеу од 2490 дин. „рабатује се" 49,30 д., колико је то на 100?" — Решење је 2°| 0 . Ово решење према овако постављеном задатку није добро, али је ипак добро кад се узме на ум (т. ј. кад наставник пронађе) да је у задатак увучена штампарска погрешка, јер рабат не треба да је 49,30 већ 49,80; на стр. 68. зад. 7. је: трговац купи јечма по 8 1 |, д. кило уместо товар; на стр. 97. погрешао је решење задатку под и): оно треба да је 115,5 (уместо 111,50), тако исто зад. 3.) оно је 22,95 (а не 22,85) и зад. под 10), решење Је 93,60 (а не 93,10); на стр. 101. зад. 8.—треба да гласи 67,13 (а не 67,15); на стр. 102. зад. 10.) решење је 12,95 (уместо 12,85). Није добро постављен задатак 3.) на стр. 163., који гласи: „Да се на 5 људи подели 1000 дин. тако, да сваки предњи по 20 дин. више добије од оног, који долази за њим". Овде, по најпре, пије добар ред речи, па онда реч „предњи" двоструко је залпшна: а) кад свако добије по 25 д. више од онога који за њим долази, ту се подразумева, дакад први („предњи") добије 1 део, други ће добити 1 део — 25; ћ) из решења се види да иотоњи (а не иредњи) добива 25 д. више. Штампарска је погрешка у лепом алп не баш лаком 17. зад. на стр. 169., тамо стоји: да на део В-ов долази ~ а треба да је ~. 6 5 Овде бнх још споменуо, да је добро што писац динаре бележи са „д" али да није добро дане бележити са ,да" — боље је са „дн". Погрешке у ресултатима задатака ја не сматрам за стварне. Ово тим мање, кад се узме на ум да је баш овим нетачпим, боље приближним, решењем задовољен захтев (ма да неоправдан) оних математичара који тврде: е ђаци не треба унаиред да знају решења задацпма; као год што је (већина задатака има тачна решења) задовољен и захтев математпчара противног мишљења.

Из овога је јасно, да ове замерке и не долазе у праве. Теже су оне грешке што се писац није постарао да је јаснији у исказивању правила и што му је језик, местнмице, прилично тежак. У потврду тога наводпм ово: На стр. 75., онамо где се говори о одређивању непознатог члана (х) из сложене сразмере, стоји: „Кад су тако се размере са неаознатом уравњене, онда се иоједини чланови ослободе од разломака и скрате. „Најпосде се одговарајући чинитељи умноже и добивена сразмера реши У место „кад су тако ( се је погрешком дошдо) размере с непознатом уравњене" ја бих казао: „кад је сразмера постављена"; а у место „најпосле се одговарајући чланови " рекао бих: „треба је решити" (ђаци већ знају како то бива, тим би се избегла и забуна „ одговарајући чинитељи" јер ђаци су научили да код сразмера имају чланови а не чинитељи. У овој су Рачуници показана четири начина за решавање сложеног (а и простог) правила тројног; они су: 1) свођењем на јединицу, 2) ио сразмери, 3) иомоКу уиравне црте ( х један пут с леве а други пут с десне стране) и 4) иомоКу иоложене црте. Мени се чини, да је редак наставник који се не би са мном сложио : да је ово много, и да је сваки наставник задовољан. кад му ученици добро науче начин свођења на јединицу и по сразмери. Сва се ова 4 начина проводе и кроз интересни рачун, где долазе још и други неки, за које бих рекао да су потребни трговцима, али не и гимназистима. Према свему што сам досада казао, ресултат о овој књизи не би био добар, да она нема једну веома добру страну, а та је : што се из ове књиге могу ученици научити свему што се програмом тражи, јер су сва правида многобројнпм, угледним примерима поткрепљена и потврђена. Према томе, као што и у уводу рекох, моје је мишљење: да се ова Рачуница може корисно употребити као уџбеник. Писцу бих напоменуо, да му је новом издању потребна прерада, нешто по овим напоменама овде, а брижљивијпм проматрањем и сам ће дако запазпти недостатке па да нх исправи. Захвалан Савету на поверењу, 28. СептемОра 1892. год. Београд. Васа Димић, проФ. I. б. гимназијв