Prosvetni glasnik

црквени летопис

раву у бање. Али је томе стао на нут један крш на подножју Овчара, мадо испод оног новог пута, који Је летос просечен, а према самом манастиру Никољу, јер су наши инжињери проденили, да ће требати 400.000 динара(!?), да се овај пут пробије. Ми са игуманом сретењским за мало што нисмо потражили из какве штедионице само 4 6000 динара, да пробијемо овај пут, па кроз два месеца дана да комотно могу туда пролазити фијакери у манастире и бање. За све време нашег бављења у овчарскокабларскпм манастирима, најнепријатнији нам је дан био 30. јули, када старешина благовештењски јави, да су стални одбори ужичког и рудничког округа дошли у бањске каФане, да се договоре, како ће да одузму и приме од манастира ове бање. Мп смо то и пре знали, да је драгачевски посланик подносио предлог народној скупштини, да се одузму ове бање од манастира и предаду овим окрузима, али никако нисмо знали, па ни сада не зиамо, да ли ће ову овако велпку и грешну неправду и круна потписати. Мало после тога дође к нама господин начелник окр. рудничког, па рече, да нпје добар изглед, да ма што може добро бити од овог предузећа, јер бање и с једне и с друге стране воде извиру из самог песка испод обала, па свагда, када придође Морава, она често покрије ове изворе и за неко време, у најбољем јеку, прекине купање. А калуђера неће дати ове своје станове, нити ће дозволити коме другоме да изван обале подиже станове, што онда без места за подизање станова ни сама вода не вреди ни за ниа. Но одбори као имају још једну наду, да калуђери од прилике неће имати тапија, или им бар, ако их буде, неће бити уредне, па ће ови заузети оближње ледине поред Мораве и подизатп здања, а калуђери нека после доказују да је то њихово, ако буду кадри. Али, кад ми известисмо г. началника, да овн манастири имају сигурпе и уредне тапије. не само до обале, него се и сама вода дуж Мораве спомиње у тапијама, тада г. началпик рече : кад је тако , онда од овог предузећа неће биги ништа. Само би још то могло бити, да се ове бање, — само воде, — дају под закуп без здања, што би од прилике највише пзнело 500 динара годишње, и то бп се морало само калуђерима издавати, који имају земљишта поред овпх вода. А тада шта би тако мала сума и вредила за два округа. Од како се зна за ове манастире, зна се у исто време и за ове бање, да су манастирске. По-

стоји предање још из турског времена, да су прве стаје за потребу бањских посетилаца направљене биле од прућа, покривене шумом и травом. За тим су друге грађене, обичне сеоске колибе покривене сламом. Но када су чобани почели ове овакве зграде зими разваљивати и својим кућама носити, — калуђери су подизали и треће квартире од дасака; па када се ни то од немирних чобана није могло одржати, они су на послетку подигли сталнија од камена, ћерамидом покривена, а то су ова садашња четврта здања. А за подизање и петих здања, тек је сада спремљен материјал. Још постоји предање, што су причали стари калуђери, како је народ предсказивао, да треба ове бање затрпати и да се калуђери ману тако малог прихода, јер ће им свакојаки свет, долазећи ту, досађивати, па ће имати веће штете но користи од ових врелпх вода. Према овоме, довољно је да даље и не помињемо у појединостима, како су ови манастири имали права на ове воде с векова на векове и под Турцима, и под Швабама и под Мађарима, од којих, као што се види, ниједни нису покушавали да манастирима та права одузимају, но само ћемо поменути право њихово, које су добпли од нове српске државе, а које им до сада нико није ни спорио. Ови су манастири добили тапије онда, када су и сви други у сриској држави манастири, добили нуноважне тапије још год. 1847., дакле пре 45 година, које ћемо овде у изводу навести, што ће јасно показати, је ли ко год у стању спорити ова добра манастирима у једној уређеној и законитој земљи. Свима овим тапијама је једнак — општи почетак, а тако исто и закључак, и под Једним су датумом годином и бројем, па су и потврђене печатом и својеручним потписом самога владаоца. С тога ћемо овде навести почетак само из једне таније, а тако и закључак само из једне. А за сваки од ових манастира, којих се тичу бање, навешћемо по на особ границе имања само у онолико, колико се бања тиче. Ночетак свију тапија онакав је, какав је овај манастира Сретења : Ћ На основу закљученија манастирске комисије, које је 22. аирила 1847. год. у манастиру Сретепу по соизволенију братства и касателни сељана учињено — који се акт у архиви аоаечитељства аросвегитенија храни — оаредељавам са согласијем земаљског совета следу/у&и синор добара аоменутог манастирк — Од Шораве из Трбовца вира иокрај аећи на алочу и венцем до на врх Овчара, а с овог низ Крш на умку око Цера, даље