Prosvetni glasnik

СИМА МИЛУТННОВИЋ, САРАЈЛИЈА

101

мени е све у души ушима хармониа исте. Нашо сам познаника, доста, али мало ползе, безчувствие ; да сам ОрФе1, па да што, него Ср'бин, што грудма или челом продриет. Наћи ћу и Главачека. Послао сам објавлеше Митр. Стратимиру с' писмом, посл'о Текелин, посл'о у Триест Фрушићу, посл'о у Петербург, пак' Једа од' куд' што. Камо ти Милутин?.... подозревам печални случа1 та1 — разведри ме доста ми е и другие туга кише. Све ми твоје ус'рдно и приателвски поздрави. Да знаш, како ми е! тво1е читати «мо1а жена, Сава, Ружа, Василица!..." Ах 1а ! Кад' шта, и тко ?... Финикс ?... Панв ! Каменв ! Призрак мига ! Него ми да1 боже скоро печатат'.... пак ончас некуд' негди неком се очетвороножит'.... паче л' одвос'рдити', и оједнодушослит, тб би ми чини ми се 10ш на свиету посла остало — Ха ! О Југовићу 1а мислим овако : да 1е био Сербски Питт ; а ти како 1ави ми ; имадем ли право. Ништа достошо, важно, и дично пропустио ниесам барем чини ми се, како и ђешто укорит', за показат' што 1е какво, и коликоцденб. Ја сам оно подва слова наФалице ставио, тек' да видим хоћеш ли припазит', а шта рећи знао сам; по овоме писму суди о слогу не.,.. но о 1езику, писму, и начину мипшеша у Ср'биаду, а не гледа1 ни на об1авлеше, оно 1е морало нашре онако. Тво1 сам свагда и сав у Липисци 1826. Симеон МилутиновичЂ. N13. Да ми е ово свр'шит'! пак би после и о новцу порадио, а знам, како гди, и кад га наћ.... само би требало све опета мало новца нашре. Ако си познат' с' Добрићем у Варшави или Цинцом, пиши им, ил ме научи како би им 1а што — измолио.... на ово. Почео сам учит' Хомеопатну, т. 1е. науку Л1екарствену по ново! методи Ханемана ; не знам вал1ат' ли, разбери, и 1ави ми тво1у о том мис'о. Мени се чини да 1е што добро, а могу скорие постићи. —-

IV. Одговор Вуков У Бечу 20. Февр. (по наш.) 1826. Љубезни брате Симо ! Примио сам ти нисмо (без дана мјесечнога !) и објављеније о Србијади , али ми га нијеси онако послао, као што сам ти прије писао, него сам морао за њега платити 28 крајцара сребра ! Објављеније ти је добро, само што је високо, или, ако смијем рећи, тавно, и ишарано Руским ријечма и никаком (постојаном) ортограФијом. Страгимировић ти јамачно одговорити неће, а бог зна оће ли и Текелија (мислим да ће до неколико дана он овђе доћи, и ја ћу му споменути за тебе); Милош би ти јамачно одговорио, и послао би ти најмањв 100 дуката, него ће га, може бити, одвратити његови чанколизи, који се највише боје и труде, да се какав поштен човек њему не препоручи и не прикучи. Ја онамо немам коме писати, јер онђе немам другога пријатеља осим Милоша, а он не зна читати (ја сам га 1820 године био почео учити читати, и могао је ласно за мјесец дана научити, но његови министри и секретари увјере га, да је боље, што то не зна, и тако мени јавно забране о том више спомињати). — Цинцо не вјерујем да би ти што могао послати, а Добрић је, може бити, најбогатији човек у народу српскоме, и поштен је човек, него му пиши и поглади га мало; али ваља да знаш, да свак новце тешко даје. — Ја би рекао, да Фигуре изоставиш све, јер се оригинално (управо народно) ту ништа не може начинити, и стало би те још један пут (а што лијеио и два иут) толико. Ја не вјерујем, да је једнака цијена табаку круиним словима на 8-мини и ситним словима на 16-тини! То ћеш ти бити рђаво разумијо. Ја би ти рекао, да штампага на 8-мини оним истим словима, што сам ја пјесме штампао ; неће бити млого скупље (свв), него да се штампа ситним словима на 16-тини ; а крупна су слова боља и лакша за читање, а особито чини се већа књига (јер знаш, да наши људи књигу по дебљини цијене). — За ортограФију опет ти кажем (ако ћеш ме послушати), да узмеш уираво овако, као што ја пишем ; ако ли нећеш, а ти чини како ти драго. Ти ваља да знаш, да сам ја у том данас мајстор бољи од свију Срба. Друго би ти казао, да се чуваш Сла-^