Prosvetni glasnik

100

НАУКА И НАСТАВА

вучем! А да скупа аде &ду1емо, или п4сме пбонћвамо. Не шали се главом, ако тн и сочинаваш Исторш наиновш Срб : ску, да мени поревнуеш, и на ме замрзиш, што сам д ово скунаторио! Ер ћу те борме изц'ртати из мое Србиаде...! Не препадаи с' ништа! «Стежи кона, ето пола, колико ти волн !" Л сам се само разп^ћвав низ рудину спустио у млоготравну лууку, ђе сам неколико прошетав се понекш са дворношћу л^пшЈи и мирисом лгобчш цвиетак ускинуо, и у киту га ставио ;... кад све нагизданне у коло, нек и Србка чиме год. — Него тн дерт> мени пиши непрем^нно и некасно како ћу, и шта ћу, и како тн бол^ знаш, и гхрепоручи ме ако имаш коме а.мо, са свим сам страннЂ ; а ни зашто друго ниесам овде печатат' дошао, ербо је мол муза за см^рна и скромна изван оружа — него се надам да 1е печатна 1еФтиша и скор1л, како и ест. Твои душом и срцем Симеои МилутиновичЂ. 2 ) III. 0 Вучв, брате и друже ! Фала богу кад'те жива и здрава ђегођ чу л ! ТвоЈе од 2.|14. Дек примио сам 13.[1. Фебра: гди се толико бавило.... ништа! Кромше што ми е радост и удоволћствие одсрочавало; нит' сам приатнии час у мом животу давно доживио. Отац ми 1е осто живо и здраво, и усердно те поздравио. а мажу ми богда прости одавно. — Ја одавле рад сам, ако б' им'о куда у Србиу, а не у Бесарабиу, кое ти за бол1е знаш и држиш?... Лви ми ; само не знам могу л' туда на Беч. — Ово ми 1е на1ближе ср'ца, и на1скорие бити мора, како се не1мам дуго бавит' су чим' овде. Сад?!... Што се не може како се хоће, а оно ће се хотит' како се може. Печатат' шш ниесам иочео, очеку1ем од' Милоша Обр. одговора, коме сам писао да би позволи посветит' му имену, а 1еда што и новца пошлје. Внди како ми е об1авление, пак суди о ствари и Д1елу ; о труду и о способности кад' изиђе. У БраггкопФа сам био, и тражио мало по маша слова, што ми се она тво1а чине крупна превећ, но не1ма, ил' не да, да му више печатша избаци, него сам напго у другога прекрасна а ситна слова руска, и чини ми се да ћу купФер2 ) На овом је писму забелешва Вукова, да је одговорио па н. 2 14 дек. 1825.

штиха ил' по све оставит' ил' нешто уд'ржат' и у 16- ав У печетат', у полу ми равно ман1е свега трошка, а циена му табака печатана сверавна. Противу 1е мо1е желје, али што ћу. А тамо да дођем печатат', бог зна би л' допустили, 1единствено за то што се Фали Серб; Магарашевићу о Ср'бима не дали, а камо би мени?.... ИзЈасни ми то ! За мо1у правописшу не стара1 се, сва разлика ако буде у том ће, што 1а значак гласоударни само 1едан имам, и употребл1ам га свуд' на гласно и пригласно, гди ми се год 1език у изговору позабави; него не знам о 1езику ми, мудровашу, и шеваним шта?... Тко пресудит'; што 1е без' урнека (модела) и волвним полетом с' народннм вкусом. Ако наВ1ерно видиш, да се може тамо, пиши да ончас дођем, Копитар те може изв1естит\ кога ми поздрави радо, ако се пристои. Поздрави ми и Шићара лјубезно, 1а ништа и не тражим од' шега с1ем' лјубави братске, риедски су данас помагачи — свуда мука. Да знам будућности садр'ж, и да не знам надежде пр евар, и у сну би шевао, него што 1аки учини.... идем да видим, ако имаш и знаш коме писат' у Ср'биу, дела што за ме, и да ништа барем да узнаш хоће л' не ће ли, можеш ми и то објавлеше послати, премда самла већ' послао. ал' ти то као не знавши ако можеш учини. Ризнић и Лучић дали су ми свакп по 300 руб. и послао сам им опет об1авление, ако би што би ако ли не, а оно ћу овди тражит' каквог' или бухендлера, или каквог' Англеза молити, премда 1е то на срамоту роду, али шта ћу му!... Рад' сам какогоде к' ц1елви досп1ети. Свакако сам рад узнат' из' Ср'бие бити ли ми што, али да узнам што скорие, и прие панађура овдашшега; за то не пренебрежи писат' од' себе тамо, а знам да имаш ком'; ка1ати се неће к'о ми поможе, но дичити се имат' чиме Ср бин сваки, а какав 10ш иотомству прим1ер. Што сам наш'о у горчини сласт, у несрећи с1еме среће, и представио, што живлје могао. С' архиманд. аознат' и поздравио га од' тебе ; с' Теохаром такођер, и ето ти мо1 адрес на н1ега, а он ће мо1а писма слати на Тирку, како захтеваш. Често ми и свашта пиши ! особито какве су кншге Ср'беке досад изишле; 1авл1а ли се кои Парнаса питомац, и л1убимац муза, ил' себезнан Ср'бства, и АрФа Ш...чка никог' не пронзава груд'; а