Prosvetni glasnik

ГРЧКА ДРЖАВА

119

ници остале војске по темама. Тако је нпр. био турмарх Аганијан, који се побунио у Једади за време Лава III. Више се пута спомпњу неколико турмарха у истој теми, а нарочиго по приморским темама, где се спомињу један иди више нарочитих ириморских турмарха, као нпр. у теми иедопониској и у теми тракисијској. Мдоге од нових тема биде су раније кдисуре и>турме других тема. Прво су биде кдисуре теме Димандос, Севастија, Селевкија и Леонтокомис, а турме Кападокија, (стратегије Анатола), КеФалонија (стратегије Лонгобардске), Харсијан, (стратегије Јерменске). Највиши грађански достојаиствениктеме после стратига био је иротонотар, који се звао и судиЈом. (у.()1тгјд хаХ бмиоггјдј. Из Ових двају посдедњих назива види се јасно, да је био највпши судпја теме, али је у исто време вршио и целокупиу финансијску управу њену. По некад су две теме имале једног судију, јер се спомињу судија Пелоиониса и Јеладе, судија Тракије и Македоније. У колико је судија иди протонотар (надбележник) зависио од војводе у вршењу вегових разних дужности не знамо. Извесно је само то, да је у погдеду Финансијске управе добијао често непосредне заповести од вдадаоца и зависно непосредно од хартуларија благајне СхседтуХидсд го% Лмџб&ћоИ) тј. од гдавног држав. благајника; жалба против његових судских решења нпје се иодносила стратигу. Пира (ПеТда, Руковођа), нека врста збирке закона састављена у почетку XI века спомиње о неком решењу судије Пелопониса и Јеладе, које је нападнуто са разлога, да је у потппсу судије Е у речи Еладос бидо написано са лаким зевом. Ова жалба, која је узгред речено одбачена, била је поднета цариградском магистру, за кога се не зна, да ди је био онај највпши државни чииовник о коме смо раније говорнли или неко други. Осим тога, судија је замењивао, као што изгледа, по некад стратига, јер у 44. гл. чн. II цар. церемониЈада читамо, да је и судпја Једадски примио на се, као и стратизи солунски, никопољски, пелопониски и други, да да извесну количину убојног материјала за једну експедицију против Крита, који су још тада држали Мухамеданци. Мадо ниже, у том истом тексту, иалазимо, да је сличну обвезу примао на се архон хритски у темп јеладској. Да ли отуда следује, да је острво Евија, које је спадало у тему јеладску, пмало нарочптог административног старешину, који се називао архон? Ваља међу тим приметити, да Рајско мисди, да су Арављани претворили име Еврипос у Хрит. Општинска управа. У ногледу општинске управе овог доба тј. докадне управе вароши, ва-

рошица, и села не слажу се међу собом закони и Фактично стање ствари. Ако би веровали ,/1аву, сину Васидија Македонца, самостална уирава вароши престала је била много пре његовог доба, а да је све у томе погледу, као и у сваком другом остављено влададачкој увиђавности и решењу 0 томе изриком говори Новела 46. и 47. Али, као што је више пута примећено, ове Новеле сведоче више о вољи македонске династије, да присвоји целокупну држав. власт него о правом стању ствари. Л.ав говори о политичким установама вароши, да су некада у старо доба постојале, али да су одавна нестале. Међу тим у самом IX веку, у коме је он писао, знамо две вароши у држави, које су имале вдасти, које су оне саме бирале. За време цара ТеоФила, око половине IX в., стратиг Петроније, (Петдшгод) који је био послат у Херсон по некаквоЈ нарочитој мисијп, кад се отуд вратио, јавпо је цару ово „не ћеш, веди, потиуно владати тим крајем и покрајином, ако не поставиш нарочитог стратнга, не поверавајући се њиховим старешннама и првацима." После чега, хронограФ, који то прича, додаје: „јер се са наше стране није дотле слао стратиг, који би се брпнуо о њиховим етварима, већ је тзв ирвак са осталим оцевима варогии управљао све." Тако исто и Константнн ПорФирогенпт, који је писао о поразу Словена и Сарацена, који су опсађивали Патре у почетку IX в., спомпње архонте варошке, који су стојади у везп са коринтским стратигом, као и њене становнике, који су се саветовали о томе, шта треба радити. И тако нема сумње, да су, у IX веку, бар Херсон и Патре имали своју сопствену општинску управу и архонте, Не говоримо о доцнијим временима, из којих су нам се сачувале хрисовуље, које изрпком сведоче, да је Монелвасија пмала нарочите општинске привидегије, нити ћемо овде наводити ошпирпије хронику о ратовима Франака у Мореји у XIII в., у којој се пелопониске вароши представљају, као вароши којима управљају архонти и старешине, готово онако исто као под Турцима. Но ћемо навести, да на скоро после Лш<х, у Новели Константнна Порфирогенита од год. 947. читамо о моћницима, којп су сиротињу заступади, даље израз „сеоски збор", који се употребљава у противности према поједином сгановнику села и који, очевидно, нпје ништа друго значио, до оно нравно лице у коме је село бидо оличено као целина. Даље у Новели Романа, Константина и ХристоФора од год. 922. унотребљује се израз митрокомија, који означава главно место, седо, коЈе је имадо око себе групу становншса, који су уживали заједничке иривилегије или иодносили